okomogsveta: 2013

23 октобар, 2013

Stavroupoli - Ksanti - Leivaditis Σταυρούπολη - Ξάνθη - Λειβαδίτης

Sakis je za naše putovanje izabrao Stavroupoli, selo na 28km udaljenosti od Ksantija. Kao i uvek umesto da lako nađemo put do tamo, mi smo skroz omašili Ksanti, umrli od smeha zbog toga, pa se kroz neka sela vratili na pravi put. Možda je i bolje što je tako ispalo, jer smo iz Ksantija prema Stavroupoliju išli preko predivnog šumovitog vidikovca iznad grada.

Usput smo umalo izgazili neke štence, čak smo i mislili da je to možda pre nas neko uradio. Stali smo da proverimo i videli tri male crne pufnice kako mirno spavaju tik uz put. Kola se ne plaše, ali se ljudi plaše. U tom dotrčaše tri ogromna kučeta. Ne zna se da li su više hteli da se maze ili da jedu. Srećice...

Usput smo naišli na stari most, gde smo se malo i glupirali.

Na ulazu u selo nad je dočekao veliki natpis "Dobrodošli", to su sto posto zbog nas postavili :)

Selo je nam se svidelo na prvi pogled, mada je mirno. Za razliku od moje letnje opsesije smokvama, sada sam jurila orahe, kojih je bilo na svakom ćošku :)

Predveče smo krenuli u potragu za rekom Nestos.

Inače smo se smestili u kući Arhontiko www.toarchontiko.gr gde nas je dočekao Pantelis. Kuća je starinska, iz 1920. godine. U dvorištu je prelepo, jelke, smreke, jasen, orasi...i jedna bela maca čije ime u bukvalnom smislu glasi slepi mis :) U prizemlju se nalaze dve dvokrevetne sobe sa kupatilima i kuhinja i dnevna soba sa kaminom. Bukvalno smo se osećali kao kod kuće, jer smo bili sami. Sipali smo po čašu vina, naložili vatru u kaminu...uživanje...

Mesto je idealno za razne aktivnosti tipa pešačenja, planinarenja, jahanja, raftinga i sl. Mi smo se odlučili za spuštanje kajakom niz reku Nestos. Reka teče iz Bugarske kroz planine a uliva se u more blizu Kavale. Malo sam se plašila kako će to sve da bude, ali ispalo je predivno. Riverland je agencija koja se bavi organizovanjem svih ovih aktivnosti, i na preporuku smo se njima javili. Ujutru smo se svi okupili u njihovoj kancelariji u Stavroupolisu, presvukli, natakli prsluke za spasavanje i pravac na voz. Spust kajakom traje od Mesta Livera do mesta Toxotes, u prevodu strelci. Takoreći, moje mesto.

Upali smo u voz, i to na Sakijev predolog u kupe za decu. Tu smo se odmah svi raskravili i putovanje je počelo u veselom duhu.

Već na sledećoj stanici smo sišli, gde se iza ugla niz reku u stilu Ramba, pojavio Ilija sa sve kajacima. Veseli tinejdžer Haris nam je održao lekciju i bili smo spremni za akciju.

Svratili smu uveče do Ksantija. Posto je 1383. god. to područje su zauzele Osmanlije, oseća se uticaj u arhitekturi. Takođe još uvek ima veliki procenat muslimana koji pričaju turski.

Drugi dan smo rešili da se spustimo do vodopada Livaditis. Detaljno uputstvo kako da dodjemo do vodopada smo dobili od našeg gazde Pantelisa, koji kad se raspline izgubiš se posle prvog kilometra. Spremili smo se psihofizički, poneli 200gr čokolade, litar vode i pravac vodopadi. Iz Stavroupolija smo krenuli ka Paranestiju i kod mesta Dafnonas se skreće ka vodopadima. Prođe se mesto Kariofito i Leivaditis, gde smo u jednom momentu uživali na vidikovcu.

U jednom momentu smo naišli na zemljani put sa leve strane, obeleženo je na tabeli da se vodopadi nalaze na 4km odatle. Kolima smo prošli 2km, malo je truckavo ali izdržasmo. Kod drvene kućice počinje spuštanje ka vodopadima 2km, prijatne šetnjice...Put je bio zatrpan suvim lišćem, ali postoje oznake koje vas navode na pravi put. Na prvom kilometru postoji skretanje sa leve strane ka malim vodopadima, međutim mi smo put nastavili ka velikim vodopadima.

Potrebno je oko sat vremena da se stigne o drvenog mostića.

Od mostića smo uhvatili ubrzanje i uspeli se uz stepenice...

Iiiiii, tamo nas je dočekao prelepi vodopad od 40 metara. Postoji klupica na kojoj može da se sedne i uživa u pogledu. Smazali smo i našu čokoladu, napravili sto fotografija i prikupili snagu za povratak.