Vesna slavljenica

Halkidiki u planinama Taksiarhisa i Arnee - Ταξιάρχης και Αρναία Χαλκιδικής

Konačno sam posle dužeg vremena uspela da obiđem moje drugarice u Solunu. Te jedna nije tu, te druga, te se porađa, te se opet porađa...i tako sve u krug...  Uz moje plavuše Cecu i Sunčicu sam se osećala kompletno.

A moja crnka Milena nikako nije mogla iz kuće, jer dve bebe, jedna mlađa i jedna starija joj oduzimaju slobodno vreme.

Nikako nisam mogla da zaobiđem Sakijev mini ZOO koji obuhvata tri odrasla psa i pet štenića :) Novopečena mama Margo je htela ruku da mi odgrize dok sam joj prinosila hranu. Beli i Laki su samo mudro ćutali i pravili se da nisu oni doprineli ovom naraštaju.

 Da mi dan pre puta Sakijev brat slučajno nije otkrio tajnu gde putujemo, ne bih imala ideju. Bilo je ups, pa ti ne znaš....Halkidiki. U stvari, kad neko kaže Halkidiki, odmah pomislim na more. Međutim postoji i nama Srpskim turistima manje poznat deo Halkidikija, planina Holomonta, gde je i smešten glavni grad Halkidikija, Poligiros. Naš cilj je bio mesto Taksiarhis i tačnije hotel Apolimeni Petra. http://www.apolimenipetra.gr/en/ Nalazi se na samo 45 minuta vožnje od Solunskog aerodroma i divan je izbor za izlet i uživanje u prirodi. Bilo je puno ljudi koji su samo došli da uživaju jedan dan u dobroj klopi i priči, dok im mlađi naraštaj vitla po dvorištu, igra fudbal, basket, tenis...Leti radi i bazen, tako da sam sigurna da je super izbor za svaki vid uživanja.

 

Pre nego što smo se konkretno raspitali gde je najbolje ići u šetnju, naš avanturistički duh i istančano čulo sluha nas je dovelo do potočića u blizini hotela. Malo planinarenja nije na odmet. Posle par klizanja i umalo pada na zadnju ložu došli smo i do potoka za koji smo mislili da je poveća reka. Nakon toga smo se vratili na pravi put i utabanim stazama krenuli u osvajanje okoline.

Uveče smo kako i dolikuje dočekali Vaskrs uz mnogobrojne vernike iz Taksiarhisa, preuzeli svetu vatru i kucnuli se farbanim jajima.

 

Sledeći dan pukom srećom bez kompasa i smernica, naiđosmo na neki skriveni put kroz šumu i korak po korak smo otkrivali da nismo jedini prošli tuda, da put možda i nije bio skriven.

 

U planu je bila i poseta malog tradicionalnog grada Arnea. Mnogo mi je drago što smo obišli i ovo mestašce, jer tu može da se vide primeri tradicionalne arhitekture. Primetila sam i organizovane ture đaka na ekskurziji, što znači da smo dobro odabrali, jer ima šta da se vidi. Inače na 15km od Arnee je Stagira, rodno mesto Aristotela. Nažalost, nismo uspeli da pronađemo kamen mudrosti, ali smo bar uživali u opuštenoj popodnevnoj šetnji.

Ništa bolje nego uživanje uz kamin u prohladnim večerima.

Ujutru smo još malo uživali u obilasku okoline i ubrzo je došao momenat za rastanak...