Jun jednako Skijatos

Kao što su već i ptičice  na grani naučile, jun=Skijatos. Još jedno lepo uživanje na omiljenom ostrvu. Ovog puta sam išli sa agencijom Belvi, smeštaj pravo u centru, stigli rano ujutru, odmah na Bananu, kao po tradiciji. Ali, već drugi dan smo se nacrtali na Barakoa plaži, drugarica Eva nam je rezervisala ležaljke, jer ovde je uvek gužva. 

Lepa je i šetnja po starom gradu i uskim uličicama. Bile smo u potrazi za omiljenim cvećem.

Konačno smo se odlučile da idemo na krstarenje, posle sto godina, eto nas na Skopelosu i Alonisosu. Brod je bio Elizabet cruises, kapetan malo naporan sa helloooo helloooou, ali sve u svemu jako korektno i dobra tura. Obilazi se grad Skopelos, pa onda Alonisos i gradić na brdu, ima se vremena za kupanje u luci, a zatim na Skopelosu na plaži Kastro. Naravno da smo probali pitu na Skopelosu, ali toliko je jaka jer je od kozijeg sira. Uh. 

Skopelos je predivan, gradić takođe, ali bili je prevruće i veoma naporno šetati po gradu. Mi smo junački izdržale, valja napraviti lepe slikice. 

Nakon Skopelosa plovile smo do Alonisosa, sve ćorismo hoćemo li videti delfine, ali Fliper nije bio raspoložen da se pojavi...Na Alonisosu podjednako lepo i vruće. 

U gradu zna se vidikovac kod crkve je prosto pod obavezno. Nema veze koliko smo se puta gore popele, mora se bar jednom.

Jedan dan smo prošetale do plaže Kanapitsa, ima dosta prirodnog hlada, pravo mesto za popodnevnu dremku. Nama je to bilo samo popodnevna šetnja sa plaže Baracoa, čisto malo da se razmrdamo. 

Banana mi je ipak favorit što se tiče plaža. Najlepše more, najlepši bar, mir, uživanje. 

Jedan dan sam nagovorila Anu da odemo do Mandraki plaže, kroz šumu. Taj deo nije bio težak, a ni toliko naporan. Duvao je vetar, pa su bili talasi, ali voda je dosta plitka, pa talasi nisu bili opasni. Međutim, vetar me je zeznuo, izgorela sam a da nisam ni osetila. E sad ono što je bilo strašno jeste odlazak na Bananu sa Mandrakija. Mi smo išle pešaka, veliki zez. Ja sam zaboravila koliko je to daleko. Kad me tad Ana nije ubila, a ni sunce, sve ću preživeti. Posle na Banani zaspah :)

Šetali smo se skroz do aerodroma, sve u nadi da će naići neki avion da ga usnimimo u niskom letu tj. sletanju, ali ništa... više sreće drugi put, tj. već u avgustu. 

I šta reći na kraju, zna se da nije kraj, Skijatos je za uvek najbolja destinacija.