okomogsveta: септембар 2010

Ni sama ne znam kako ove godine zavrsih na Zakintosu. Posle prvobitne ideje o Barseloni i Trogiru, pa zatim ideji o Palmi, Kosu, Kritu, na kraju sam posetila Zakintos, moju nesudjenu destinaciju iz prethodnih godina. "Drustvance" od devet zena, se smestilo u mestu Laganas. Ako nemate 15 godina, bolje da ne idete tamo, jer samo maloletni Englezi divljaju ulicama Laganasa. Mada ko ume, njemu dvije, tako da nama uopste nije bilo lose u tom mestascetu.
Zakintos je lepo jonsko ostrvo koje se nalazi blizu Peloponeza, 1200km od Beograda. Kao i druga jonska ostrva najvise podseca na Italiju, jer su Venecijanci ostavili svoj trag. Grad je simpatican, a ostrvo sa mnogo lepih plaza, uvala i tradicionalnih mesta.
Plaza u Ag. Sostis mi se mnogo vise svidela nego ona u Laganasu. U pozadini se vidi Marathonisi, ostrvo kornjaca, koje je dobilo to ime, jer po svom obliku podseca na kornjacu. Dobro je da sam to saznala zadnji dan, a sve vreme sam mislila da je ime zbog toga sto se tamo legu kornjacice.

Iza ove zgodne cice koja samo smeta, nalazi se ostrvce Kameo u Ag. Sostisu. Sa kompnom je povezano drvenim mosticem. Tamo smo provele jedan dan. Plaza nije bas za kupanje zbog kamencuga u plicaku, ali ima deo sa stepenicama kojim mozete da se spustite u dublju vodu. Ko voli ima i kafic za uzivanciju. Uvece se odrzavaju zurke, mi smo cak jedno vece nabasale na zurku u belom, sa gomilom belih maloletnih Engleza u belom, koji su tamo krenuli na matine, da se malo ubiju i pripreme za celovecernje orgijanje po Laganasu.

Plaza Ag. Nikolaos me je posebno fascinirala predivnom vodom iz koje ne bih izlazila. Toliko smo bile opijene suncem i morem da nismo stigle ni da odemo do najstarije crkve posvecene Sv. Nikoli, a koja je jedina prezivela zemljotres. Srecom vredna je bila Dragana cije slike crve prilazem. Kirija Violeta i ja smo bile blizu ostvarnju te namere, ali nas je sprecila gomila zgodnih Grka koji su praktikovali drustvene igre u plicaku. Mislim da dobacivanje lopticom skocicom. E kirija kirija...

Nakon napornog dana na plazi (kupanja, suncanja, spavanja, sacovanja frajera) po prvi put smo se nasli u glavnom gradu Zakintosa, takoreci Zakitosu. Na nasu veliku radost taj dan je bio veliki praznik, tj. dan Sv. Dionisiosa Solomosa, zastitnika ostrva. Dan kada su njegove mosti prenete na Zakintos, se slavi svakog avgusta, i kroz grad prolazi parada, pracena svestenicima. Mi smo nas obilazak simpaticnih ulicica ipak morale da odlozimo zbog praznih stomaka. Zavrsismo u prvom restoranu. Dok se neko bacio na specijalite zeca u vinu, ja sam se ipak odlucila za staru dobru krmenadlu. Nadam se da ipak nije bila toliko stara :) Tu smo docekale i ispratile paradu, kao i mosti Sv. Dionisiosa, koji je inace bio poznat pesnik, koji je napisao himnu Grcke.

Vatromet je bio fascinantan, na zalost moj aparat nije mogao da uhvati sve te boje koje su se razlivale po nebu.

Vizantijski muzej nam je posluzio da odmorimo nogice, sam nam je pivce falilo.

Kako bez kolaca, pa nikako naravno.

Na putu do plaze Ksigija i plavih pecina naisle smo na vidikovac u mestu Katastari, pogled je fenomenalan.

Ksigija, ali ne ona lekovita :) Trazile smo plazu koja smrducka na sumpor, ova bas i nije smrdela, ali smo tu nasli prelepe pecine.

Plaza Ksigia (Χιγια) je poznata po lekovitim svojstvima, prisustvu kolagena i sumpora. Jest da malo smrducka, ali sve za lepotu. Po vodi pluta belicasta skrama, kazu taj sumpor je dobar i za borbu protiv celulita. Voda je tamo malo hladnija, mada lepo osvežava.

Evo na ovoj slici nemam celulit. Deluje!

Na ovu tavernu smo naletele trazeci plazu Ksigija, i lepo zamezismo...

Plaza Gerakas je poznata po malim kornjacama koje se tu legu, tako da svuda ima gnezdasaca, kao i ljutih teti tzv. bebisiterki istih. Umalo da nastradamo dok smo razdragano lomili stenu tj. glinu sa istih. Teta je umislila da smo resile celu stenu da ponesemo u Srbiju. Posle zustre jurnjave po plazi, morale smo da podvijemo repove i vratimo glinu :(

Cini mi se da je ovo bio parking na plazi Banana... Dve kirije se kriju iza drveca.

Porto Vromi je mali zaliv iz koga polaze brodici za plazu Navagio. Dobile smo savet da se javimo Renati koja drzi kiosk. Ona nas je posavetovala kojim brodicem da krenemo, a omogucila nam je i popust :)

Krstarenje do plaze Navagio je prelepo, ima mnogo stenovitih formacija, pecina a voda je prosto prelepo plava.

Nas dolazak na plazu Navagio je meni bio malo razocaravajuc zbog prisustva brodova i brodica i gomile turista. Na kraju su svi otisli i ipak je bilo carobno. Voda je malo dublja i hladnija, ali ipak super za kupanje. Mada te stene i boja mora daju draz ovoj plazi. Na istoj smo napravile fotografije koje bi komotno mogle da se nadju na stranicama erotskih casopisa, mada te necete videti na mom blogu :)

Ovaj krs od broda po kom je plaza dobila ime, samo kvari izgled plaze. Verovatno ga nece skloniti dok neki deo ne otpadne i povredi nekoga.

Posejdonov profil.

Iz mesta Anofonitrija se pruza pogled na plazu Navagio. Tamo smo putovali po najvecoj vrucini, ali ipak pogled je fenomenalan. Takodje tamo se prodaju i tradicionalni proizvodi sa Zakintosa, vino, med i maslinovo ulje.

Najstarije stablo maslinke, nije moglo da stane u kadar.

Plaza Porto Zoro je bila bas po mom ukusu, more predivno a pronasle smo i glinu sa kojom smo divlalje kao prave amazonke po plazi. Srecom, nije bilo ludih cuvarki plazi kao na Gerakasu da nas jure da vratimu glinu. A o frajerima da ne pricam, toliko zgodnih baja nije bilo ni na jednoj plazi, evo Zoranin fotoaparat je svedok. Ocekujemo slike.

Nase mirno vece i setnjica po Laganasu, gde smo za razliku od razuzdanih Engleza koji su verovatno u tom momentu ucestvovali na olimpijadi u o...nom sek..u, jele sladoledcic.

Jos jedna poseta plazi Ksigija, cisto da overimo nestanak celulita kao i dejstvo kolagena.

Do krstarenja sa kapetanom Stefanosom do plavih pecina i Navagio plaze doslo je spontano. On se ljubazno ponudio da nam zameni gumu na kolima, takoreci bacile smo se ispred njegovog motora u nedelju ujutru dok nista i niko nije radilo. U zamenu za njegovu predusretljivost, morale smo sa njim na krstarenje :).