Naravno da u sopingu nisam mogla da ostanem zauvek, mislim ipak me kocilo finansijsko stanje, ali i zbog toga sto je i Sakis uskoro trebalo da dodje. Nas hotelcic www.excelstpeter.it je na super mestu blizu metro stanice ottaviano i super baza za obilazak grada. U blizini je trg Risorgimento, odakle ide bus 23 do Trasteverea, koji je idealan za nocni zivot, kao i klopu u nekom od restorancica. Mi smo cak peske se vracali i uz pricu nista nije daleko. Posto smo oboje sa Balkanskog poluostrva, navikli smo da i u haosu ipak sve funkcionise, tako da smo cekali bus iako je na tabli pisalo da je van funcije. Eh...veciti optimisti. Onda se uz Sakisovo znanje italijanskog, dogovorismo sa dekicom koji je poput nas optimista, da podelimo trosak za taksi. Rekoh vam, snalazljivi smo mi. Jos smo dobili i savet gde da jedemo pizzu. Tako da prvo vece provesmo u Trastevereu, u restoranu Margarita. Pa...nisam bas bila toliko odusevljena, ja ipak ne volim mnogo tanke pizze. Povratak u hotel i odmor i novi dan, nove pobede...
Posto je Vatikan na par minuta od hotela, prakticno dve ulice dalje, naravno da smo prvo obilazili crkvu sv. Petra. Red je bio ogroman, iako je ulaz besplatan, ipak mora malo da se namuci dok se udje unutra. Cak smo bili u vreme mise, i na zalost veliki deo crkve je bio zabranjen za turiste.
Inace kazu da u unutrasnjosti zidina zivi oko 890 stanovnika. Meni je najinteresantnija Svajcarska garda koja je dobrovoljna vojna organizacija. Ovaj put se nismo peli na kupolu, kaze Sakis, pa da li zbog pogleda da crkne uz 320stepenika. Ono jes, a imam slike od prosli put :)
Posto sam ga jedva izbacila iz crkve, cokcuci i gledajuci ga tuzno, odatle smo krenuli u stenjicu do centra, pored Tvrdjave Sant’Angelo, koja je napravljena kao mauzolej za Hadrijana u drugom veku. U trinaestom veku je postala deo Vatikana jer je napravljen tzv “Passetto di Borgo”, skriveni prolaz koji je povezivao crkvu sv. Petra sa tvrdjavom. Tvrdjava je dobila ime u doba kuge, kada je organizovana molitva za prestanak sirenja epidemije i na vrhu tvrdjave se nalazi statua andjela. Sakis je hteo i tamo da ulazi, joj majko, pa da smo svuda usli ne bismo ni za dve nedelje sve obisli.
U Rimu se na svakom cosku nalazi deo istorije, tako da i ne trazeci nailazite na prelepe crkve, trgove, fontane...
Planski smo otisli do Campo de’Fiori, poznat po statui Djordana Bruna koji je spaljen na trgu kao jeretik. Covek je samo smatrao da se Zemlja okrece...e sta su ti moderne ideje. Inace se na ovom trgu nalazi dosta kafica poznatim po nocnom zivotu. Meni se tu najvise dopalo sto smo spontano naisli na malu pekaru sa prelepim kolacima, gde pola sata nismo mogli da se odlucimo sta da kupimo. Sve je savrseno, punu kesu kolacica smo izjeli.
Piazza Navona, po mnogima jedan od najlepsih trgova na cijem se mestu nalazio stadion "Circus Agonalis" na kome su se odrzavala takmicenja u atletici. Ime potice od grcke reci Agona. Na trgu se nalazi fontana cetiri reke (Dunav, Gang, Nil i La Plata) koje su oznacavale do tada cetiri poznata kontinenta.
Meni se licno vise svideo trg piazza della Rotonda, jer ga okruzuje puno malih ulica prepunih restorancica. Tu se nalazi Panteon koji je izgradjen kao hram svih bogova oko 126. godine nase ere. Natpis na hramu je sa originalne verzije hrama. Nakon toga je izvrsena restauracija i ne lici na prvobitnu verziju, jer mu je cak i ulaz okrenut za 180° i sagradjena rotonda. Kasnije je pretvoren u hriscansku crkvu Santa Maria ad Martyres. A sada se u njemu nalaze grobovi poznatih vladara Italije, kao i Rafaela. Prvi put kad sam bila u Rimu, vrsena je restauracija Rafaelovog groba pa sam sad bila srecna da konacno i to vidim. Na trgu smo zaista uzivali, sedeli na stepenicama ispred granitnog monolita koji je dovucen iz Egipta, koji je bio posvecen Ramzesu II i sagradjen u gradu Heliopolisu. E, bas bih volela da znam kako su to uspeli da maznu. Kao ono, izvini Ramzi, treba nam stubic.
Cini mi se da sam ovaj put videla Rim nocu, a to opet izgleda sve drugacije, manje je turista, vise moze da se uziva. Na trgu Campidoglio na vrhu Capitolina je trg koji je projektovao Mikelandjelo. U sredini se nalazi replika statue Marka Aurelija koja je pukim slucajem prezivela da je ne istope. Takodje se u blizini u prolazu prema Rimskom forumu nalazi replika vucice sa Romulom i Remom, osnivacima Rima. Ja sam kao opaljena jurila da nadjem statuu, iako je original u muzeju, zelela sam slicicu poznate vucice. Legenda kaze da je vucica cula plac malih Romula i Rema koje je kralj Amulije kako mu ne bi oduzeli vlast kad porastu, dao robu da ih baci u reku Tibar. Voda ih je izbacila a podojila vucica Martia. 
Na trgu se nalazi Palata Senorio kao srediste gradske vlade. Pored je i crkva Santa Maria in Aracoeli.Takodje sa trga moze da se sidje do spomenika Viktoru Emanuelu II gde se nalazi grob Neznanog Junaka kao simbol Italijana koji su poginuli u II svetskom ratu.
Preko Via del Corso smo se dosetali do Fontane di Trevi, najpoznatijeg predstavnika barokne umetnosti. Kao sto sam i pretpostavila, bez obzira na doba dana, gomila turista se stiskala kako bi napravila sto vise fotografija prelepe fontane, dok se gomila, ja bih rekla pakistanaca setkala i nudila svoje usluge fotografisanja. Cena, prava sitnica...Mi smo iskoristili da uzivamo u sumu vode i podelimo preostali kolacic sa kremom od vanile, mljac. Novcic nisam bacila, pa ipak, ima toliko drugih gradova koje treba videti, a i bitno je drustvo za putovanje, a ne mesto. E, da, inace ova fontana je deo akvadukta Vergine, koji dovodi vodu iz izvora Salone koji su 19km daleko, i snabdeva vodom sve velike fontane u gradu.
Iscrpljeni od celodnevne setnje prosli smo i pored Spanskog trga, delovao je nekako pusto, samo par entuzijasta su sedeli na hladnim stepenicama. Od umora nisam smogla snage da uslikam poznati trg, kao ni fontanu della Barcaccia. Verujte mi na rec, bili, vid`li i uhvatili metro do hotela.Drugi dan je poceo laganim obrokom na stanici busa 23, koji nikako nije hteo da se smiluje i pojavi. Prvobitna ideja je bila da odemo do Trasteverea na klopu, ali gladni stomaci i nedolazeci bus je ucinio svoje. Seli smo u prvi restorancic, citaj lokalcic, i pojeli super ukusnu pizzu, njam. Utom naidje i 23-ka, te srecni udjosmo u istu. Put nas je ipak odveo do Trasteverea, gde smo se opustili uz setnju pored reke.
Inace se tu nalazi i Isola Tiberina, tj. ostrvce na reci. Kazu da je ono smesteno na vulkanskoj steni i da oblik podseca na brod. Za vreme kuge, rimljani su poslali brod u Epidaurus da saznaju od boga Aesculapiusa kako da se zaustavi epidemija. On im je stavio do znanja da ostro treba njemu da pripadne i tu je napravljena gradjevina njemu posvecena. To je danasnja crkva sv. Bartolomeja.
Preko puta mosta dolazi se do Foruma Boarium gde se nalazi poznata Bocca della Verita. To vam je ono sto vam odgrize ruku ako lazete. Sumnjivi su mi ti italijani, te pinokio, te bocca...sta vam to govori?! Forum Boarium je mesto gde je nadjena korpa sa Romulom i Remom, tako kazu.Tu je i spomenik Vesta, cirkularnog oblika a posvecen Herkulesu Viktoru. Ko je taj, pa ne znam...
Gore pomenuta Bocca della Verita je u krugu crkve Santa Maria in Cosmedin koja posvecena Grcima koji su izbegli u Rim, a i ime crkve potice od grcke reci kosmimata, sto znaci ukrasi. E, to sam vam ja dodala, ali stvarno je nastalo od grcke reci koja pokazuje koliko je crkva bila ukrasena. Ovde se nedeljom odrzava sluzba na grckom. Inace smo videli gomilu Japanaca koji uredno cekaju u redu da se slikaju sa rukom uguranom u usta, ne svoja, nego dole prilozena. E ljudi se na svasta pale, ccc...
Prosli smo jos jednom pored rimskog foruma, nikako da ukapiramo gde je ulaz. Mislim, na srecu, jer koliko Sakis voli istoriju, zanocili bismo tamo :) Uhvatim ga kako se zagledao u neku tacku i upija.
Moja nada je bila da cemo uspeti pre zalaska sunca da stignemo jos jednom na piazza de Campidoglio, ali ne lezi vraze, noc je brza od nas.
I onda kao sto svi putevi vode u Rim, tako i svi putevi vode u Koloseum, simbol Rima, inace najveći amfiteatar koji je izgrađen u Rimskom carstvu, u kojem su se održavale borbe gladijatora. Ja na žalost drugi put u Rimu nisam uspela da uđem u Koloseum. Navodno bi zadnje nedelje u mesecu svi muzeji trebalo da budu otvoreni, i tako smo nonšalantno šetkajući, kasno došetali do Koloseuma, koji je na našu žalost bio...zatvoren.
Posle malog glupiranja ispred Koloseuma, iscrpljeni znamenitostima, zavrsismo u jednom kaficu iznad sa pogledom na prelepi Koloseum. Narucili smo toplu cokoladu koja nije bila puding od cokolade, koji obicno sluze kod nas, vec prava istopljena cokolada, majko moja.Jos malo setnjice, sopinga kroz Via del Corso, inace radnje su radile do osam uvece i nedeljom i dodjosmo do Piazza del Popolo. I tu se nalazi veliki obelisk, koji oznacava pobedu nad Egiptom. Tako da se nase putovanje zavrsava gde je i pocelo...Jos malo setnje, samo jos malo, uhvatili bus do trga Barberini, a zatim i poslednji metro do hotela.
I suncani Rim, plavo more ostaje ponovo iza mene...a u Beogradu -10, jupi :(
