okomogsveta: октобар 2012

Neplanirano ove jeseni Prag se našao na mom spisku gradova koje treba da obiđem. Jeste uvek bio na spisku, ali ne baš pri vrhu liste. Prosto se namestilo da ipak se progura među prve. Anu sam spontano nagovorila da krene sa mnom. Mislim, predlog za šoping je presudio :) pa je njoj bilo svejedno gde ćemo na put. Namestilo se da baš tih dana Česi slave dan nezavisnosti čehoslovačke, i tako da su u centru bile organizovane prigodne priredbe. E, sad što ja baš ne slušam češku muziku...ko mi je kriv.

Posle kočenja u 1000 poza u busu, stigli smo oko devet u Prag, pokupili našeg vodiča i pravac Hrdčani. Onako umorna stvarno nisam bila u stanju da jurim za njim i slušam šta sve lepo ima da nam kaže. Iskreno, uživala sam u fotografisanju svega što smo videli. Praški hrad ili zamak je naveći srednjevekovni kompleks u Evropi. Nakon kraljeva koji su se tu smenjivali, sada se tu šepuri predsednik Češke Republike. Mi na žalost nismo videli smenu straže, koja se odigrava na svaki sat. Mislim, zbrzao nas malo onaj vodič. Ko zna možda bi videli nekog naočitog Čeha, mada su svi nešto plavkasto riđi, pa sad ko voli...

Morala sam da se slikam sa stražarom, njegovo odelce me je podsetilo na našeg dragog maršala :)

Dok su drugi slušali šta vodič ima da nam kaže o novoj kraljevskoj palati, Ana i ja smo trčkarale po dvorištu, slikale se šta ispod palme, šta pored bunara, šta pored fontane...

Svidela mi se katedrala svetog Vita, a zašto sam tu izigravala supermena, pa ne znam...valjda volim da se glupiram, a možda je sve posledica umora od putovanja :)

Valdstejnski park je zaista prelep. Mislim da niko ne mari za palatu u pozadini, već svi uživaju u prelepom jezercetu punom krupnih riba, uh uh, već mi voda ide na usta, mljac, kao i prelepoj prirodi, cveću. Kažu da je sve sagrađeno u baroknom stilu, ja im verujem. Naišli smo i na interesantan dripsotne zid. Malo je nako strašan, ali ipak zanimljiv.

Prošle smo i pored novog Kafkinog muzeja, ispred kojeg smo se naravno uslikale. Dojmila su nam se dva slova k, što naravno asocira i na moje prezime. U nastavku malo dalje niz ulicu naisli smo i na najužu ulicu. Mislim stvarno je uska, dvoje bi moglo bez truda da se zaglavi, što nije loše ako naiđete na nekog zgodnog turistu, ali ne i ako naiđete na podeblju turistkinju :) I da bi se takve stvari sprečile, stavljen je šta...pa semafor naravno.

Pošto je kao što sam rekla bio praznik, Česi su iskoristili slobodno i lepo vreme da malo uživaju na reci, baš sam im pomalo zavidela, delovalo je kao da se ludo zabaljaju.

Došli smo konačno i do poznatog Karlovog mosta, na kome je tolika gužva da sam se ja pitala kako se ne sruši. E, a sigurno su i tamo sproveli test opterećenja kao na našoj Gazeli :) Inače se na mostu nalazi tridesetak baroknih statua koje predstavljaju svece zaštitnike. Najpopularnijije sv. Ivan Nepomuk, iz razloga što kada ga dodirnete levom rukom i zamislite želju, ona će se navodno ispuniti. E pa dosta nam je vidovitih Zorki, Kleopatri i ostalih, ipak ovaj je bio svetac, i ako on kaže da hoće onda mora bre. Jest da su originali u muzeju, i da je to kopija, ali valjda deluje. Javiću vam kroz koju godinu.

Usput naiđosmo i na zanimljivu postavku povećih puca. E ne daj Bože da se to otkači pa da ljosne nekome na glavu...

A posle puca, evo i cveća. Ana je imala ideju da čupnemo po jedan i nataknemo za uvce, ali ipak ne bih da me hapse zbog uništavanja prirode.

I tako šetkasmo se i dođosmo i do Starogradskog trga, možda i najlepšeg u Pragu. Ipak na koju god stranu da se okrenete videćete neku prelepu građevinu. U središtu je kip češkom reformatoru Janu Husu. Najinteresantnije su Tinska crkva, crkva sv. Nikole i astronomski sat.

Astronomski sat je poznat po specijalnom mehanizmu i brojčaniku koji pokazuje položaj Sunca, Meseca i još ponešto. Ispred sata se stalno okuplja masa ljudi koja čeka predstavu i prosto se oduševljavaju kad skelet počne da meri vreme. Wow :) Ja da budem iskrena ne razumem zašto se to zove sat, al ajd odgledah i ja to.

Vaclavski trg (Wenceslas Square) je ogroman bulevar dug skoro kilometar. Ono što je zanimljivo da se i tamo nalazi konj, a da ne pominjem i konjanika Vaclava, oko kojeg se skuplja rulja kao brate i kod nas. Taj deo grada se ranije zvao konjska kapija, zbog glavnog tržišta konja u tom delu. A onda je došao Vanceslav...Inače se na trgu nalaze brojni kiosci u kojim može da se kupi ukusna brza hrana. Dominiraju kobasice, koje, moram da priznam su prilično ukusne, evo probala ja pa tvrdim. Mislim da je cena 50kč, nije mnogo a dobro se nakrkate.

Posle napornog dana smestile smo se u hotel, ali nam se nije svidelo da sedimo tamo već smo sele u metro i pravac grad. Inače za radoznale, karta za 30 min vožnje košta 24kč, pa izvolte.

Drugi dan smo putovali u Drezden. Ima jedno dva sata puta do tamo. Usput smo se glupirale na nekom seoskom putu :)

Grad isto leži na reci, a za pravo čudi i on ima Karlov most.

Povratku iz Drezdena, uspele smo malo da se prošunjamo po Pragu...

Treći dan smo proveli u Pragu, i bez ikakvog plana i programa smo se šetale ulicama i naletele na prelepu Jubilee Sinagogu.

Nedaleko se nalazi i Jindrisska Kula koja datira iz gotičkog perioda. Koga ne mrzi može da se popne na vrh i uživa u panoramskom razgledanju grada.

Trg Republike je super destinacija za šoping zbog tržnog centra Palladium koji se tu nalazi. Ne bih da napominjem da smo tu provele šest sati sve na Anino zadovoljstvo a moju muku :) Za ljubitelje šopinga, u tržnom centru postoji jedna menjačnica u kojoj je kurs skroz ok, nema laži i prevare. U većini su skloni da vas prevare, kao za malo nas na samom trgu Republike. Ipak, Boki nas je na vreme upozorio da prvo pitamo koliko će nam dati za određenu sumu, pa ako ne odgovara, hvala doviđenja.

U nastavku se nalazi Barutna kula (Powder Gate) iz 11 veka koja je predstavljala jedan od 13 ulaza u stari grad. Ime je naknadno dobila po barutu koji se u njoj skladištio. I na nju možete da se uspentrate, kao i na većinu kula u gradu.

Još jedan pogled na starogradski trg i na Tinsku crkvu koja prektično dominira ovim trgom.

Posle iscrpljujućeg šopinga imale smo još samo malo vremena da se pozdravimo sa Karlovim mostom i Vltavom, pa smo gurkajući se sa drugim turistima uspele da dođemo do željene destinacije.