Vesnaja i ja

Papigko-Ioannina-Metsovo...Πάπιγκο-Ιωάννινα-Μέτσοβο

Naša glavna destinacija za prvomajske i Uskršnje praznike nam je ove godine bilo selo Papigo, jedno od najlepših u blizini Janine. Nalazi se na planinskom vrhu Astraka, na planini Timfi (Gamila). Neko bi rekao da se nalazi na tri dana jahanja od Soluna, ne mogu da kažem, to nije daleko od istine, ali što si dalje od civilizacije, to si bliže predivnoj neiskvarenoj prirodi.

Krivudavi put nas je doveo do sela Aristi i starog mosta preko reke Voidomatis. Kažu da je zeleno-plava voda jedna od najčistijih u Evropi. Najtužnije je što je voda hladna, kažu da stano ima oko pet stepeni, a toliko je predivna, prosto mami da se bućnemo. Takođe je poznata po raftingu, pa tako smo videli čitave porodice sa sitnom dečicom koja bez straha kreću u avanturu.Voidomatis je dugačka 15km, a ime potiče od reči voda i mati. Od sela Aristi se u stilu slaloma uskim putem penje do Papiga. Preporučljivo je da vozač gleda na put, a suvozač može da uživa u pogledu na kanjon Vikos.

Kada smo stigli u Papigo, oduševila sam se selom, predivno je za šetnju, živo i živopisno.Naš hotel Arhontiko Geki http://www.arxontikogeki.com/ je zadovoljio naše kriterijume, a posebno đakuzi koji smo imali u sobi.

Kolimvitires ili Ovires Rogova se nalaze na pola puta od Papiga do sela Mikro Papigo. To su prirodno formirani bazeni u stenama koji su nastali kretanjem vode. Leti se ovde hrabriji i brćnu.

 

Inače smo u Mikro Papigo krenuli sa namerom da odatle započnemo planinarsku avanturu, i obilazak jezera Drakolimni. Ni to što su nam rekli da do tamo treba 3-4h pentranja uzbrdo nije nas obeshrabrilo. Inače se i Mikro Papigo nalazi na slapovima planine Timfi i u pozadini se vide takovani tornjevi Astraka. Prvo se nailazi na crkvu Sv. Taxiarchija.

 

Posle četiri ipo sati petranja kroz šumarak, pustaru, sneg, stigli smo do Astraka Timfi mountain refuge, inače za zainteresovanje Tel.: +30 697 32 23 100, Fax: +30 26510 46818 e-mail: info@astrakarefuge.com, astref1950@yahoo.gr, www.asrakarefuge.com Nalazi se između planina Astraka i Lapatos na 1930 m.
Na vrhu naiđosmo na ljude iz planinarskog društva Balkan, i tako malo proćaskah što sa Srbima tako i sa Bugarima. Podelismo ostatke posnog keksa. Naravno od umora mi na pamet nije palo da idemo u dalju ekspediciju i obilazak jezera Drakolimni koji je na još sat ipo udaljenosti. Aman, od koga je, dosta je.
Drakolimni je inače u obliku srca i najveće je od jezera formiranih povlačenjem glečera. Dubine je 5m.
Verujem im na reč da je baš lepo :) Ja ipak nisam očekivala sneg i nisam bila adekvatno pripremljena za takve akcije. Ipak, ponosna sam na sebe što sam uspela da preživim ovo planinarenje. Povratak je bio mnogo lakši, mada ne i mnogo brži.

Na preporuku naše gazdarice Ekatarine posetili smo i selo Konitsa. Obišli smo još jedan predivan stari kameni most preko reke Aoos. Za nepoverovati je da je gomila dečaka skakala sa stena i brćkala se kao da je temperatura vode 30 stepeni. Da vas ne zbune  moji dugi rukavi, ipak sam na pređašnjem planinarenju izgorela, pa sam se malo čuvala sunca.

U povratku smo se upoznali sa papagajem Jorgosom koji se Sakiju obratio na čistom grčkom sa Ela edo re malaka. Pa ko razume razume, a ko ne, bolje :)

Na veče pred Uskrs smo se doterali i krenuli u potragu za restoranom, ali na žalost, svi su se sredili i otišli u crkvu i čekali ponoć da obeleže veliki praznik. Imali smo čak i vatromet.

U povratku smo svratili u Janinu i prošetali pored jezera, obišli Arheološki muzej, uživali u šetnji uskim uličicama, pojeli sladoled i nastavili put.

Na moju radost, obišli smo i Metsovo, meni jedno od omiljenih sela. Iznenada je počelo da grmi, seva i nebo se otvorilo. Time je prekinuta moja želja da obiđem selo i uživam u krajoliku.