Dajte jednu cedjenu pomorandzu

Vreli dan

Barselona, ali za pocetak malo i Soluna...Barcelona

Kada sam u Solunu, uvek se šetam istim ulicama, koje volim...i nikad mi nije dosadno.

Prvi put sam se šetala po Koufalji, u ovako lepom društvu.

U Barselonu smo doleteli Ryanairom iz Soluna za smešne pare. Avion doduše sleće u Gironu, ali busom (25e povratna karta)se brzo za sat vremena stiže na glavnu autobusku stanicu Estacio del Nord. Lako smo se snašli, kupili T-10 metro kartu, za deset vožnji, jer je upola jeftinija od pojedinačnih karata koje su po 2e, dok je T-10 9.8e. Inače može da se preseda i koristi i bus i metro u roku od 1h i 15min, i svaki put treba da se validira.. Kad se jednom izađe iz metro stanice, ne može više da se koristi ista karta za metro. Takođe ovu kartu može da koristi više ljudi samo kad je validirate date je drugome. Treba voditi računa sa koje strane vam pokaže zelena srelica da prođete rampu, jer nekad je sa leve a nekad sa desne strane. Subotom metro radi 24h, a petkom do 2 ujutru.
Naš apartman se nalazio u delu El Raval, a zove se Rambla Creu A. Simpatičan stančić sa spavaćom i dnevnom sobom, dobro opremljena kuhinja, skroz ok, jedino što je bučno i ko ne može da spava namučiće se. Ja vala mogu i stojeći da spavam u troli, tako da ja nisam imala nikakvih problema, za razliku od Sakija kome smo morali da kupimo čepiće za uši. Kraj je živahan, pun kafića i malih radnjica, uvek ljudi cirkulišu, mada ima dosta ljudi iz Azije. Ispred zgrade smo imali par simpa restorančića sa neizostavnim Mohitom. Tamo doduše možete da izaberete između pet šest različitih mohito ukusa, idi bre, ja sam rekla normal mohito :) Blizu je La Rambla, gde smo u Carefouru kupovali sve namirnice po ok cenama. Naravno da smo prvo napunili frižider, a onda pravac šetnja....

Plaça Catalunya je na kraju La Ramble i ogroman je trg, ima dosta ljudi koji hrane golubove, neki se izležavaju kod fontane, a neki su samo u prolazu, kao i mi.

Na trgu se nalazi ogromna robna kuća El Corte Engles, koju naravno nismo posetili, već smo produžili u Paseig de Gracia, u kojoj se nalaze neke od najlepših Gaudijevih građevina. Prvo smo naišli na Casa Lleo-Morera, koja nam se svidela, iako nije Gaudijevo delo, međutim nismo imali pojma da li je to neka poznata građevina, te je nismo ni ovekovečili.

Casa Amatller u neo-gotičkom stilu, koja je izgrađena za porodicu koja se bavila proizvodnjom čokolade.

Odmah do nje se nalazi poznata Gaudijeva Casa Batlló. Sedeli smo i divili se zanimljivoj arhitekturi. Gaudi je renovirao ovu kuću 1906 godine. Pošto je on smatrao da u prirodi ne postoji ništa monohrono, sama građevina je prekrivena šarenim keramičkim mozaicima i stakolom. Mene ograde podsećaju na muvine oči. Može i da se poseti unutrašnjost za sitnih 20.35e. Mi nikako ne stigosmo, na žalost. Da namopenem za šoping manijake, da je Passeig de Gracija poznat po sopingu. Mada pore svih znamenitosti i zanimljivih lokacija, šoping je bio na zadnjem mestu, takoreći bačen u zapećak. Uspeli smo da uđemo bukvalno u dve radnje.

Ova slatka maca El gato nalazi se u našem kraju, Rambla el Raval, mada nije na sredini ulice pa se ni ne vidi dok joj se ne približite. Ja sam se vrtela kao muva bez glave, gde je maca, gde je maca, sve dok je nisam ugledala. Ona mi je jedna od omiljenih momenata u našem kraju. Inače za ljubitelje noćnog života, u Rambli el Raval ima dosta kafića, mada da napomenem da već u dva ujutru se polako zatvaraju.

Odatle smo se polako spustili ka moru...

...gde smo naišli na Kolumba ili Mirador de Colom. Koga ne mrzi može liftom da se popne na vrh za 4e i uživa u pogledu na Barselonu.

Mi smo produžili šetnju do Port Vell-a. Tu je najzanimljivije da se poseti akvarijum, koji sam ja davno posetila, a Saki zbog utiska iz Dubaija i prelepog akvarijuma koji je tamo video, nije ni imao želju. Takođe smo ušli u veliki tržni centar Maremagnum, koji je otvoren i nedeljom, i tamo smo posetili jednu od ukupno dve radnje, Lefties, koja prodaje po povoljnim cenama ostatke iz prethodnih sezona iz Zare, Oysho, Mango, Bershka...itd. Nisam baš bila fascinirana niti cenama niti izborom...tako da smo brzo napustili ovaj objekat i uputili se ka Barceloneti.

Usput sam uslikala Face of Barcelona, za koje je Sakis pomislio da je neko sr..nje :)

Plažaaaaa konačno....Barceloneta...U lokalnoj radnji smo kupili sveže voćkice, grožđe, nektarine, malo sokova i vode i pravac uživancija...

Posle duge šetnje naišli smo na ribu Peix Barcelona koja nit znamo čemu služi, nit zašto je tu. Mada simpatično izgleda...

Kroz lokalni kazino smo prošli u potrazi za metro stanicom.

Nađosmo i metro stanicu, ali smo shvatili da se u blizini nalazi Parc de la Ciutadella koji smo planirali da obiđemo, tako da smo laganom šetnjom pored ZOO vrta došli i do super parka.

U parku se pored raznih građevina nalazi i Museu de les Ciències Naturals de la Ciutadella MCNB. Zgrada je prvenstveno izgrađena za kafe za veliku izložbu 1888, ali danas je muzej prirodnih nauka. Ulaz u muzej je 6e. To smo ipak ostavili za neki naredni put.

Arc de Triomf je izgrađen za izložbu 1888 kao ulaz za veliku izložu koja se održavala u Paku de la Ciutadella.

Casa Mila - La Pedrera se nalazi u Carrer Provenca 261. Gaudi je ovu zdragu sa kamenom fasadom koja podseća na talase napravio po narudžbini Pere Milà, između 1906-1912. godine. Pošto nisu mogli da se dogovore oko detalja, zgrada je ostala nezavršena. Čak je u to vreme napravio i lift u zgradi, kao i podzemnu garažu, a u potkrovlju i prostor za sušenje veša. Ulaznica je 16.50eur, 9-20h. Može da se obiđe dvorište, krov koji je zanimljiv, potkrovlje u kome se nalaze makete zgrade i jedan autentičan apartman iz tog vremena. Mi smo se naravno pogubili u zgradi, pa se nekako nađosmo u apartmanu.

Pošto su ulaznice za sve muzeje i turističke zanimljivosti prilično skupe, odabrali smo par muzeja koje smo obišli, a ostalo ostavili za drugi put.

Casa de les Punxes je u blizini casa Mila, pa smo skoknuli da vidimo kako izgleda. Podseća na srednjovekovni zamak.

Istog dana smo rešili da obiđemo park Guell, uhvatili smo metro i sišli na stanici Lesseps, ušli u ulicu Trav. de Dalt i posle jedno pet minuta hoda sa leve strane se vide dalje uzbrdo uz ulicu pokretne stepenice. Na vrhu je ulaz u park. Takođe može da se siđe na stanici Vallarca, i spušta se niz stepenice.

Park Güell je dizajnirao Gaudi za porodicu Guell, a za javnost je otvoren 1922 godine. Gaudi je čak ževeo u kući koja se nalazi u parku, više od dvadeset godina. Ulaz je besplatan, ali se planira uvođenje karte već od septembra. Baš je bilo vruće tog dana, jedva smo uhvatili neko mestašce u hladovini i smazali slatkiše koje smo mudro kupili u lokalnoj pekari. Prošetali smo po parku, uživali u svakom detalju koji je Gaudi osmislio, i nakon toga se uputili dalje u avanturu. 

Moja želja je bila da posetimo i stare bunkere Turo de la Rovira sa kojih se Barselona vidi kao na dlanu. Proučila sam dobro mapu i videla da je to blizu parka Guell kod parka del Carmel. i parka del Guinard. Iz glavne ulice ispod parka Guell (iz koje smo se popeli do parka) smo uhvatili bus 24, mada može i sa trga Catalunya i sišli na stanici Ctra del Carmel Muhlberg, i krenuli nazad uz ulicu Muhlberg, dok nismo sa desne strane ugledali stepenice, ali ne prve na koje smo naišli koje pravo idu uzbrdo, već sledeće koje malo krivudaju. Predveče je najlepše dok još nije zašlo sunce pa da može i da se nađe zgodno mestašce. Bilo je dosta ljudi, svi su doneli piće, klopu, zalegli i uživali u pogledu. Mi smo delimično došli nespremni, jer sam bila u šortsu i nisam očekivala najezdu komaraca. Eee al to nisu obični komarci, to su špancki, nikako ne leže nama slovenima. Vidim Saki ništa ne reaguje, a ja vrištim na svaki ujed. Suma sumarum, deset ujeda na jednoj i jedanaest na drugoj nozi. Ruke da ne spominjem. Sada kad vratim film, ipak to mi je bio jedan od najlepših dana i izleta, i sigurno da nismo morali da hvatamo poslednji bus bismo tamo mogli još dugo dugo da uživamo. Kad smo kod busa, naravno da je 24-ka odavno otišla, al uhvatismo 92-ku oko jedanaest uveče pa smo presekli kod linije metroa koja nam je odgovarala, taman da u ponoć stignemo na našu stanicu universidad. Super je što u prevozu automat govori nazive stanica i sa kojim se linijama tu seče.

Prošetali smo se i po dvorištu zgrade univerzitet, koji ima prelepu baštu, svi se izležavaju po travici, neko čita, neko jede, neko prosto spava. Čak smo i mi mislili da jedan dan napravimo piknik tu, ali ne stigosmo.

Trg Placa d Espanya
Najbolji pogled na trg je sa tržnog centra Arena. Prvo smo dobro osmotrili gde se šta nalazi, napravili plan za napad i pravac vreli asfalt. Destinacija MNAC nacionalni muzej katalonske umetnosti. Prošli smo kroz gomilu mladih koji su žurili na muzički događaj, pandan našem Exit-u, svi na koncert, mi u muzej, pravi smo ameri :) Inače na samom trgu se vide i venecijanski tornjevi. Muzej obuhvata 1000 godina umetnosti i poseduje dela slikara El Greco, Velaskez, Rubens, Pikaso, Yurbaran i slično. Ulaz je 12e. Tu smo proveli minimum pet sati, zbog mog ljubitelja umetnosti, Sakija, koji je proučavao svaku sliku, ikonu, statuu...Pošto je klimatizovano svuda, a ja sam poznata kao "ljubitelj" klime, sledećih dana sam bila nezapamćeno prehlađena. Ubila me kultura i umetnost.

Park Joan Miro sa figurom zene i ptice (iako bas i ne lici na to) i gomilom palmi smo samo ošacovali sa vrha Arene i odlučili da se dalje ne zamajavamo njegovim obilaskom.

Anella Olímpica
Ovaj Olimpijski prostor sa nekoliko sportskih objekata kao i olimpijskim tornjem, nalazi se odmah iza muzeja, prilično vidljivo, kako bi uopšte mogli da ga omašimo. Izgrađeno je za Olimpijske igre 1992. Tu se pored tornja nalazi i Palau Sant Jordi i Estadi Olímpic olimpijski stadion sa oko 60000 mesta. Može besplatno da se uđe na stadion od 10-18h. Pošto je Sakis brz kao puž, mi smo naravno omašili ovu mogućnost, mada i nije mi delovalo unutra ništa zanimljivo, trave kao i da nema. Kao i svuda i ovde smo videli ljude koji trče, bave se sportom ili uživaju u šetnjici sa svojim kućnim ljubimcima.

Malo smo se motali po kraju, pokušavali da nađemo Grčki teatar na otvorenom, bili smo vrlo blizu ali se zapetljasmo u nekom parku, te vidio ovo cveće te vidi onaj šumarak...i prođe vreme. Kasnije sam na mapi videla da je to bilo praktično iza ugla. Sve smo čekali devet uveče da bi smo videli šou kod magične fontane koji počinje svakih pola sata do 23h. U devet je još bio dan, tako da efekat i nije bio ništa posebno, ali već kada je zašlo sunce, deluje simpatično dok se menjaju boje i oblici vodoskoka. Doduše Di Džej izgeda da je neki ljubitelj Britni Spirs i Džastina Bibera, pa i nije neka fora :) Kasnije mu ploče otima stariji Di džej pa se situacija malo poboljšava. Poenta je da zauzmete dobro mestašće, kupite pićence, sladoled i uživate u posmatranju ljudi, tj. fontane :)

U povratku smo još jednom bacili pogled na Arenu, osvetljenu u mraku. Na krovu se nalaze restorani, pogled je super, pa verujem da je super doživljaj da se gore provede koji sat. Ko želi može do tamo da stigne spoljnim staklenim liftom koji košta 1e, ili za one koje ne mrzi, mogu da uđu i unutra i dođu do zadnjeg sprata pokretnim stepenicama. Možda je interesantno da napomenem da su u Areni 1966. godine nastupali Bitlsi :)

Sledeći dan smo se opredelili za Poble Espanyol u nadi da je to nešto mnogo zanimljivo, ali baš sam se razočarala. Svojevremeno u poseti Barseloni nisam obišla ovo autentično mesto, rekoh sad je momenat da nadoknadim izgubljeno, ali utvrdih da nisam ništa ni izgubila. Selo se nalazi na pet minuta od magične fontane, gledajući ka fontani i prema muzeju, skrenete desno i pravo ulicom do destinacije koja se nalazi sa leve strane. Tu su prikazane 117 zgrada koje prikazuju arhitekturu iz raznih oblasti Španije. Sve bi bilo super da se ovo zadovoljstvo ne plaća 11 evra. Jedina pametna stvar je što smo kartu kupili pri poseti muzeju, pa umesto 12e+11e, smo za ova dva mesta ukupno platili 18e. Inače svetla tačka je i super poslastičarnica La casa del chocolate u kojoj smo pojeli prave katalonske specijalitete. Da li da napomenem da je vlasnica Grkinja :)

U povratku smo prošli pored Caixa Fòrum-a, mesto gde se održavaju razne izložbe. Ne ovaj put :)

Konačno je na red došao i Barri Gotic istorijski centar Barselone. Sve smo to zaobilazili, kao blizu je lako ćemo to da vidimo. I eto predposlednji dan krenusmo od metro stanice Urquinaona smo krenuli da se spuštamo ulicom Laietana ka moru. Ušetali smo u neku od uličica sa desne strane i vrlo brzi pronašli katedralu.

Katedralu Catedral de la Santa Creu sam jedva ugledala jer je nekako uvučena i noću neosvetljena, na žalost. Pošto je bila zatvorena, nismo mogli da vidimo unutrašnjost.

Trg Jaume - Plaça Sant Jaume
U šetnji od katedrale smo prošli kroz trg Jaume tražeći ulicu City Hall and the Generalitat

Trg del Reial-PlaçaReial je prelep trg blizu La Ramble. Ima puno restorančića i kafića, ali mi smo samo projurili, žureći u naš kraj. Ipak smo lokal patriote :)

  

Još jedan detalj iz La Ramble koja se prostire od Placa de Calalunya i mora. U svakom delu dana ovde prolaze ljudi iz svih krajeva sveta, tako da niko ne može da se oseća kao da ne pripada tu. Meni omiljena je Mercat de la Boqueria, pijaca gde može da se nađe dobra klopa. Meni najinteresantniji su frapei od svežeg voća tipa mango-kokos, kivi-kokos...Šetnjom niz La Ramblu mogu da se vide i Gran teatre del Liceu, Palau Guell, Palau de la Virreina...

Sagrada Familia je najznačajnije Gaudijevo delo, čiji se završetak očekuje za tridesetak godina. Inače je izgrađeno osam tornjeva, fale još deset. Ova bazilika je simbol Barselone. Ulaz sa obilaskom tornjeva je 18e. Mi smo na lokaciju došli u popodnevnim časovima dok je sunce još uvek bilo prilično jako. Red za karte je bio bez kraja. Ispred mene jedna ufalčana muslimanka a iza mene kinez koji me je izluđivao sa igricom koja je sve vreme imala neke zvučne signale. Oterala sam Sakija da nam kupi sladoled, uz uputstvo koje ukuse preferira, kao ne voćni! Stiže Saki sa kombinacijom kafa-limun, eeej. Ko toj još jede. Izgleda ja. Posle nekog vremena uđosmo u baziliku. Šta da kažem, reči su nekad suvišne. Fasada prikazuje stradanje, smrt i vaskrsenje Hrista. Unutrašnjost predstavlja šumu. Svetlost sa plafona osvetljava stubove. Izgradnja bazilike je počela 1882, i Gaudi je preuzeo rad nakon godinu dana. Njegov rad na Sagradi je trajao četrdeset tri godine.

Glavni ulaz još nije gotov, Tu se nalaze ogromna 5m visoka bronzana vrata na kojima je na 50 jezika ispisano hleb naš nasušni daj nam danas. Na srpskom je na pretposlednjem mestu, ali ga nađoh.

Setnja

La Rambla Fontana de Canaletes

Parc del Laberint d’Horta

Na Sakijevu želju zadnji dan smo odlučili da samo uživamo u prirodi. Uhvatili smo metro L3 i došli do stanice Mundet, i samo šetnjicom od pet minuta uz ulicu došli do predivnog parka. Taj deo Barselone se zove Horta-Guinardo. Inače je to najstariji park sa čistim i svežijim vazduhom. Napravljen je na imanju porodice Desvalls krajem 18-tog veka, i još uvek tamo mogu da se vide građevine, kao što je i palata. 1967 godine je ta porodica park poklonila gradu. Po nazivu se može zaključiti da je najinteresantniji deo parka lavirint. E tu je došlo do rasula, Saki na jednu stranu, ja na drugu, jurnjava po lavirintu, ko će prvi da nađe izlaz. Ja sam naravno posle petnaest minuta agonije odustala, al onda ni mesto gde sam ušla nisam mogla da nađem. U jednom momentu sam nabasala na Sakija i kukala da mi pomogne. Ja izađoh, a on ostade da se igra. Posle jedno petnaest minuta eto ti njega, srećan kao dete, pronašao izlaz. Na ulazu u lavirint nalaze se portreti Tezeja i Minotaura. Kažu da je Tezej oslobodio zemlju od danka koji je plaćao kritskom vladaru Minoju. Slali su sedam devojaka i sedam momaka koje je Minoj prepuštao Minotauru da ih pojede. Minotaur je živeo u lavirintu i Tezej je uspeo da ubije Minotaura i izađe iz lavirinta, uz pomoć klupčeta konca koji mu je dala Arijadna, ćerka kralja Minoja. Eto, ja sam u tom slučaju bila Arijadna a Saki moj Tezej :)

 

Posle šetnje parkom, spustili smo se metroom do plaže. E Saki je i tu imao posebne želje, hteo je nudističku, ne znam šta mu bi :) Na sreću to nismo pronašli, te se prošetasmo do Mar Bella plaže. Do plaža se stiže metroom L4. Inače u Barseloni ima 4km peščanih plaža pa može lako da se pronađe mestašce za uživanje. Pošto je prvi dan temperatura vode bila oko 16-17 stepeni, luda nisam bila da se pračćakam. Zadnji dan je bilo oko 21-22 stepena što je podnošljivo, međutim voda je popodne bila prljava, tako da sam samo brćkala noge, šacovala ljude i milina.

Trg del Rei Plaça del Rei- Kraljev trg
Poslednje veče smo posle svakodnevne jurnjave odlučili da provedemo mirno veče u šetnji po centru kao i u degustaciji tapasa. I tako šetkali smo se po kraju te hoćemo u ovaj bar, te u onaj, stvarno izbor je ogroman. Nabasasmo na trg na kojem se nalazi katedrala, i meni sinu ideja da se iza katedrale nalazi trg del Rei, koji na žalost nismo stigli ranije da vidimo. I navlila kao mutava, ajde samo to, samo još to. Oduševljenje me je obuzelo kada sam ugledala trg i odjednom sam se vratila stotinama godina unazad kada je kraljica Izabela sa istih stepenica poželela dobrodošlicu Kolumbu kada se vratio sa osvajanja novog sveta. Vrhunski doživljaj i jedna od skrivenih tajni Barselone je i Fernando koji peva i svira flamenko. Gomila parova kao i mladih koji su uživali u njegovom izvođenju. Čovek je i pored tri džointa i pet piva pevao fantastično. Tu smo sigurno ostali dva sata i uživali. U toj zgradi se nalazi istorijski muzej MUHBA koji kažu da je fantastičan i da prikazuje istoriju 4000 godina unazad. Ulaz je 7e. Na trgu se nalaze i kapela Santa Agate, Palata Lloctinent.

 

Naravno da pola stvari nismo videli, ali to je bilo nemoguće. Ipak treba da nešto ostavimo za sledeći put, tako da sigurno na spisku imamo i Castell de Montjuic, Mirador del Alcalde, Miramar, Joan Miro foundation, Park de l Espanya Industrial,Palau de la musica Catalana, Barcelona History museum, Palau Guell, Santa Maria del Mar, Museu Picasso, Museu d Historia de Catalunya, Hospital de Sant Pau, Tibidabo, Cosmo caixa... Kad vidim spisak, pitam se šta smo uopšte i obišli...

Ipak, to mi daje motiv da se ponovo vratim u prelepu Barselonu.