Krit je ovog leta bio naš izbor za letovanje. Svojevremeno sam obišla istočni deo, a sad smo se stacionirali na zapadnom delu Krita, tj u Hanji.
Regija Hanje je ogromna i teško da može sve da se obiđe. Iako smo iznajmili kola koja su nas čekala na aerodromu, ipak bi bilo previše naporno obilaziti sve, s obzirom na neke nepristupačne krajeve.
Smestili smo se u mestu Kato Daratsos na 3km od grada Hanja, takoreći 5min kolima. Naš hotel Theos village http://www.theosvillage.gr smo izabrali zbog dobre lokacije, blizu plaža i blizu grada, što se vidi na slici gore. Najbliža plaža Chrissi Akti mi se baš i ne sviđa zbog plitke vode, dok izađeš iz vode napune ti se gaće peskom. Velika je plaža, što je za mene još jedan minus :) i blatnjav pesak uh...Saki je dobio želju da me zeza pa je sve vreme govorio kako je to top plaža, da nikad lepšu nije video i da nema potrebe da bilo gde drugo idemo. Sreća je što se odmah do nje nalazi i plaža Agioi Apostiloi koja je sve ono što tražim od jedne plaže, uvala, šumica, tirkizna voda, nije ni čudo što ima plavu zastavu. Super je što vam na raspolaganju stoje i časopisi na raznim jezicima koje možete da prelistavate. Mi smo na plažu odlazili spremni, sve sa pištoljima na vodu, reketima, lopticama, tako da knjigu nisam stigla ni da otvorim. Gazdarica, kojoj i dan danas ne znamo ime, pa je iz milošte zovemo Katarino-Marija, nam je takođe dala par saveta za obilazak ove regije. Takođe su u blizini i svi veliki super marketi, tipa Lidl, Carfour...pa nismo morali da bacamo pare kupujući u preskupim bakalnicama.
Prvo vece na Kritu smo proveli u šetnji starim gradom, klopali hobotnicu, a ja dobila poklon od mog Sakija, prelepu ogrlicu od prirodnog kamena, koja se vidi na slici. Ne brinite, nije toliko teška, pa neću da se bavim bacanjem kamena sa ramena :) Imam traume od ranijih putovanja, gde mi je rekao da sam puno slika napravila, tako da sam se sad sve vreme suzdržavala, pa nema još uvek slike Hanje noću...
Prvi dan na plaži smo proveli u mestu Marathi (Μαράθι) koje se nalazi na poluostrvu Akrotiri, na kom je i aerodrom. Sve plaže su prelepe i svaka je na svoj način interesantna, i imaju lak pristup kolima. Plaža je baš mala, ali more je prelepo, nema razloga da kažem čisto, jer još nisam videla prljavo u Grčkoj. Pored te male plaže je jedna malo veća, ali pripada vojsci, pa na njoj uživaju samo porodice vojnih lica. Ne možete da iznajmite ležaljku. Ja htedoh da pitam da li se računaju i vojni penzioneri iz drugih zemalja, ali džaba...Uživali smo i u maloj taverni, takoreći sklepanoj na vrat na nos, i klopali super morsku hranu, dok su oko nas trčale patke i tražile da ih nahranimo. Sve sede, gledaju te u oči i kao da ti kažu daj, gladna sam. U blizini se takođe nalazi i plaža Loutraki, koja je popularna kod mladih, ima dosta zanimljivih likova, tako da žene, ako vas put tamo nanese, jupiii.
Još jedna prelepa plaža na Akrotiriju je Stavros (Σταυρός), poznata i po tome što je tu snimljena legendarna scena iz filma Grk Zorba, gde Antoni Kvin igra. Ako me neko pita koja mi je plaža najkompletnija od svih koje sam videla ovog leta, reći ću bez sumnje Stavros zbog mirnog, toplog mora, idealnog za plivanje. Tamo smo otišli čak dva puta, a ne bih se bunila da je bilo još koji put. Čak se hvata i wifi ko ne može bez interneta. Uživala sam na plaži, pila ceđenu pomorandžu i nisam izlazila iz vode.
Kalathas nam je bio usput ka Stavrosu, nismo se tamo kupali, videli smo da ima ljudi, da uživaju, ali to je jedna od onih plaža gde je plićak pa nisma baš ni bila mnogo puna entuzijazma da se tamo ulogorim.
Pošto mi nismo tipični turisti, uvek tražimo neke male zavučene plaže za koje verovatno niko nije ni čuo. I tako u potrazi za Ravdouom (Ραβδούχα) uspeli smo i da se izgubimo. Posle par kilometara prašnjavim putem zalutasmo ka nekim livadama, planinama, a plaže nigde. Jedva se izvukosmo i vratismo odatle. Naleteli jedva na jednog čoveka i Saki ga je na kritskom :) upitao gde je plaža. Jeste da Krićani drugačije pričaju od Grka, a ne bih verovala da jednom u Solunu nisam gledala film koji je imao prevod na grčki :) Inače nova reč za mene je sinteknos σύντεκνος, što je na grčkom adelfos, što je na srpskom brat. Eto korisna reč ako vas put navede na Krit. Kako šta će vam reč brat, pa ono alo brate da te pitam nešto :)
I tako sinteknos nas je vratio na pravi put, i dođosmo do Ravdouhe. Kamenje, stenje, prirodan hlad, domaćinska taverna sa opojnim mirisima, i prirodno ograđen deo za plivanje, voda do struka, eto malo brć buć. Ne bih baš išla u divljinu da me progutaju talasi. Talasa inače svuda ima, to je veliki problem.
Nismo baš proveli ceo dan na Ravdouhi, jer nam je krajnja destinacija bila plaža Balos (Μπάλος) kao jedna od najpoznatijih. Inače se nalazi na poluostrvu Gramvousa, dosta je naporno da se dođe do tamo. Kolima se ide desetak kilometara po prašnjavom kamenitom putu. Želudac mi se ispretumbao. I tako u predvečerje stigosmo i do tamo. Ali tu nije kraj. Onda kreće pešačenje, izgubila sam pojam o vremenu, a i želju za brćkanjem. Kao slika plaža je fantastična, pogled na nju oduzima dah. Međutim zbog plitke vode umeju da se skupe bakterije pa da malo srducka. Mi smo bukvalno proveli pola sata na plaži, ležali, dočekali zalazak sunca. Verovatno je plaža preko dana mnogo lepša kada se vide sve nijanse tirkizno plave. Za ovu šetnjicu bolje je da obujete patike, što će vam puno olakšati pešačenje, mada sam ja videla Ruskinje koje ne odustaju od svojih štikli. Majko moja...sve za lepotu...
Lepo je bilo i uživanje na lokalnoj plaži Agioi Apostoloi (Άγιοι Απόστολοι). Ima dosta ljudi koji dolaze uveče na plažu da isplivaju. Mi smo se prošetali i po šumi, a ja sam naravno kao pas tragač pronašla smokvu. Na moju veliku žalost, još nije bila zrela, ali sam da me mine želja pojela jednu polu upupelu :)
Restoran O Mylos tou Kerata http://www.mylos-tou-kerata.gr/ nam je preporučila Katerino-Marija kao jedan od najstarijih restorana na Kritu. Mesto je stvarno autentično, do sad nisam videla ništa slično, klopa je stvarno ukusna, ali i cene su da se obesiš ili da te uzmu da pereš tanjire posle klope. Ipak treba tražiti restorane koji se nalaze po malim mestima koja i nisu turistička. Mi smo slučajno tako naleteli na tavernu u mestu Elos, na povratku sa plaže Elafonisi. Bilo je više taverni i dosta automobila, rekosmo, sigurno nisu ljudi došli u tu nedođiju bez razloga. Au, kakva hrana, jagnjetina prste da poližeš, porcije pozamašne, baš kakve volimo, salata, piće i sve to samo za 25e, pola cene od onoga što smo platili u fensi restoranu.
Konačno je na red stigla i šetnja Hanjom. Preko dana grad je podjednako lep kao i noću. Viskoka temperatura nam je bila neprijatelj, jer nismo mogli mnogo da izdržimo. Tražili smo idealno mesto za gustiranje sladoleda i voćne salate. Ja sam ojadila jedan banana split, međutim morala sam brzo da jedem jer se sladoled topio brzinom svetlosti. Do grada smo inače svako veće išli na sladoled i piće. Imali smo i omiljen kafić Ipopotamos gde su pravili super Mojito. Dosta je živo uveče, nebitno je da li je vikend ili radni dan. Inače su svi ludi za sladoledom Chilli box, sam biraš i stavljaš u kutiju šta želiš, izmere ti i platiš. Ja baš i nisam odlepila za ovim čudom, već sam se davila u Häagen-Dazs, belgijska čokolada šta je bolje od toga, aaaa. Izabereš ako hoćeš da ti stave lomljeni keks, lešnike, orahe...preko sladoleda pa da ti preliju sa mlečnom ili crnom čokoladom koja se stvrdne. Joj majko...lepote. Da ne pričam samo o sladoledu, ima i dobrih palačinki, meni uvališe neke sa crnom i belom čokoladom, kao da mi to nije bilo dovoljno već staviše i one čokoladne šarene bombonice maltizers, htela sam da riknem. A tek giros, auuuu. Dosta, već sam se ugojila od priče. Inače, rekoh, lep grad :) ko voli obilazak muzeja, ima, ko voli hamam, ima, ko voli krstarenje brodićima, ima, ko voli šoping, ima. Jaoooo, kupih u Sprideru dva kupaća za 9 evra, ej...I da ne širim priču, sve je kako treba.
Konačno je na red došla i plaža Sheitan limania (Σεϊτάν Λιμάνια) za koju niko nije čuo, bar retko ko. Pitali smo se zašto. Da biste došli do tamo, idete do aerodroma, skrenete prema Hordakiju, iz tog sela se skrene prema Rizoskloko i onda se prate tabele prema plaži. Put je dobar malo strašan, ali kad se stigne do plaže tek tad kreće žurka. Treba se spustiti do plaže. Ako neko ima želju za umiranjem, može da pokuša u papučama, ja ipak preporučujem za zdrav život, patike. Malo je strašno, ali opet, ništa strašno, ako sam ja uspela, svako može. Dosta mladih ostaje dole i preko noći prave roštilj, sviraju gitaru, uživancija. Mene plaža podseća na mini verziju Navagio plaže sa Zakintosa. Mana je što sunce nestaje već pre 19h. Voda je duboka, boja nestvarna. Mi smo se u stilu lokalnih koza sigurno spustili do plaže i stvarno nam nije bilo žao što smo se malo pomučili.
Pogled na Hanju noću, romantično zar ne...
Rekoh vam da smo par puta bilu u Stavrosu. E pa evo još koja lepa sličica. Zaboravih da kažem da je na plaži i ovaj lep restoran kafić.
Za kraj smo se čuvali za najpoznatiju plažu o ovom delu Krita, Elafonisi (Ελαφονήσι). Malo je dalje od Hanje, ali za sat ipo, dva se stiže tamo, i vredi. Mi smo stigli oko tri popodne i ostali do zalaska sunca. Vreme je prosto proletelo. Voda je plitka, tirkizna, mada već malo dalje može da se pliva, nije strašno. Ja kao što rekoh nisam ljubitelj plitke vode, ali ovo izgleda kao sa reklama za neke egzotične destinacije, i stvarno vredi videti ovaj raj. Na nekim mestima pesak je crvene boje. Strogo je zabranjeno da se uzima i odnosi sa plaže. Ima par kafića, nisu baš nešto reprezentativni, više su kao mesta gde možete da kupite nešto pa se vratite do vaše ležaljke. Ja sam se u jednom momentu uputila u potragu za plažom Kedrodasos, jer sam čula da je u blizini. Išla sam sama preko nekih stena planinarskim putem E4. Au majko, malo sam se zeznula, uopšte nije naivno, al rekoh ajd do sledeće zastavice. Međutim da ne bude đavo odneo šalu, ipak sam se vratila živa i zdrava. U međuvremenu Saki se bacio na pravljenje velikog aligatora, pomalo je talentovan za te igre u pesku. Meni je taj aligator doduše ličio kao da ima dve sise umesto očiju, ali dobro svaki umetnik ima svoju slobodu :) Zalazak sunca je bio nezaboravan, velika okrugla crvena lopta je polako nestajala na horizontu, i mi smo shvatili da je vreme da se vratimo u naš hotel. Ipak, naša kola su htela da ostanu u pesku Elafonisija, ali uz malo sreće, i ona su krenula sa nama. Umalo da nostanemo na neočekivanom kampovanju na prelepoj plaži, e baš bi nam bilo loše, hihi.
Predzadnji dan smo rešili ipak da odemo do plaže Falasarna, ali na putu naiđosmo na malu plažu Damialis. Interesantno je da sa puta kada se gleda nema čovek predstavu kako da se spusti do plaže. Tajna leži u tome da bi trebalo da se pređe put do male crkve u steni, i tu postoji tajni prolaz tj. tunel do plaže ispod puta. Plaža je minijaturna, ali ima super hladovinu, pa čak i tuš.
Put smo nastavili do Falasarne (Φαλάσαρνα) koja kažu ima najčistiju vodu. Plaža je ogromna, ali voda je zaista prelepa, plića je ali ne strašno. Tu smo se jednom bućnuli, a onda je Saki uspeo uz malo muke da slomi suncobran. Dokone babe i dede oko nas su nas naravno odmah tužili i vlasnik suncobrana je potegao za nama, koji smo bili u begstvu :) Na kraju je sve bilo ok po nas ali ne i po suncobran. Nismo se baš mnogo zadržali, ali utisak je ok. Kažu da ovde ume da duva jak vetar, tako da treba birati dan kada nije baš mnogo vetrovito. Mi smo imali sreće, voda je bila mirna.
Usput smo zastali na jednoj plaži u blizini Kisamosa, čisto da pojedemo po sendvič i uslikamo moj novi kupaći.
Poslednje veće na Kritu smo proveli u gradu, šetali se upijali još mirise mora, i na kraju završili na super mestu, u lokalnoj taverni sa živom muzikom. Klopa je uglavnom u vidu mezea, a mi smo izabrali dagnje u belom vinu, halumi na žaru sa prženom paprikom i dakose, prepečen hleb sa svežim paradajzom i maslinkama. Jaooo koja gozba, baš kako dolikuje za oproštaj od prelepog Krita.
U Solunu sam već tradicionalno izašla u Ocean clubsa Milenom i društvom i tako polako oprostila i od Grčke, nadam se ne zauvek :)
