Iako nisam planirala da putujem za praznik, ipak u zadnjem momentu me je nešto preseklo i nisam mogla da odolim. Sakis mi je priredio iznenađenje i skroz neplanirano me je poveo na još jedno naše kratko putovanje.Tek posle sat vremena vožnje mi je rekao da idemo na Kajmakčalan, u planinsko mesto Palios Ag.Athanasios. Pošto se nalazi na oko 120km od Soluna, ne bi nam trebalo mnogo vremena tamo da stignemo, da se nismo...ponovo izgubili, kao i uvek :) Najsmešnije je što su nas svi usmeravali u različitim pravcima, te idite pravo pa desno, te idite levo...jedva nađosmo nekoga ko zna šta govori.
Inače za nas Srbe, Kajmakčalan je poznat po bitki za osvajanje Kajmakčalana, koja je vođena između 12-30. septembra 1916. godine u Prvom svetskom ratu, između Kraljevine Srbije i Kraljevine Bugarske. Srpska vojska je zauzela vrh Sveti Ilija koji se nalazi na visini od 2524 metra. Danas se tamo nalazi spomen crkva na vrhu Profit Ilija u kojoj su smeštene lobanje srpskih vojnika. Na žalost, nisam uspela do tamo da odem...
Kajmakčalan je treća po visini planina u Grčkoj, posle Olimpusa i Smolikasa. U blizini mesta gde smo bili smešteni nalazi se ski centar. I na našem putu prvo smo tamo nabasali. Ja kao laik ne mogu da procenim koliko bi tamo bilo zanimljivo za ozbiljne skijaše. Videla sam jednu ozbiljniju stazu i čini mi se jednu blažu. Sakis je u međuvremenu ošacovao bebi stazu za učenje skijanja i već se nameračio da isproba svoje mogućnosti.
Selo Palios Agios Athanasios je nastao u 16-tom veku i bilo je naseljeno do 1980. godine, kada su se svi preselili 6 kilometara niže u novo naselje. Selo su sagradili farmeri iz Epirusa i nakon što je bilo napušteno, zadnjih godina su počeli da se vraćaju i da obnavljaju stare kamene kuće. Super je lokacija, jer je jako blizu ski centra, tako da uveče posle ludiranja na stazi, svi se sjate u selo. Inače na svakom koraku su kafići, restorani, jako je lepo uređeno.
Mi smo bili smešteni u apartmanima Pantheon, http://www.xenonaspantheon.gr/ jedinim slobodnim koje smo našli za taj vikend, jer sve je bilo prepuno. Čak sam videla da je sledeći dan došlo pet autobusa sa turistima, koji su verovatno došli samo na jedan dan na klopu i uživanje. Inače su apartmani predivni, sa dnevnom i spavaćom sobom, kuhinjom, naravno neizostavan je i kamin.
Već sledeće jutro nas je dočekalo sunce, predivan dan za uživanje...
U šetnji smo naišli i na crkvu iz 14 - tog veka...ekklisia tis analipseos...
Sakisu sam predložila da ovde preseli svoju kancelariju i da kad god može radi napolju, manje stresa je zagarantovano.
Dok smo se vozili ka ski centru, videli smo paraglajdere i naravno morali smo da vidimo kako to izgleda izbliza. Sakis je naravno već rešio da je to prava stvar za njega :)
U podnožju se vidi jezero Vegoritida, poznato kao i jezero Ostrovo, predivan je pogled. Sa jedne strane planina a sa druge jezera. Vreme je bilo predivno i prosto sam poželela da raširim ćebence i napravim piknik. Sa oduševljenjem smo posmatrali kako se momci bez straha puštaju ka ptice u nepoznato...a možda i poznato, jer to verovatno rade kad god mogu.
I naravno, na kraju smo ipak morali i do ski centra, da Sakis proba kako je biti na skijama...i sav je bio ponosan što ga je instruktor pohvalio. Mislim, verovatno sve hvali :) Ja sam naravno mudro se stacionirala u kafić i užiovala u suncu i pogledu. Koga interesuje da skokne do tamo, telefon Ski Centra Voras (Kaimaktsalan): +30 23810 32000. Inače već u četiri polako se zatvara žičara i uskoro i nema nikoga na stazi...pa ko voli da skija, mora da bude ranoranilac...
Još jedno putovanje se završilo, naravno ostaće dugo u mom sećanju...
