Posle toliko godina, konačno sam ostvarila svoju želju da obiđem Lisabon. Bogu hvala što postoje low cost kompanije, tako da uz malo novca i dobre organizacije može da se dođe do različitih destinacija.
Još nisam uspela da se oporavim od šetnje kaldrmom, noge i dalje bride od pređenih kilometara, ali srce mi je puno...Naš domaćin Ričard nas je spontano obavestio da apartman koji smo rezervisali ima neki problem, pa nas je odveo u drugi kraj grada. Džaba moja potraga za savršenim mestom blizu svih događanja, kada smo završili u mirnom elitnom kraju bez metroa, busa ili drugog vida transporta. Mada da ne grešim dušu u blizini prolazi legendarni tramvaj 28 koji obilazi krug pored najznačajnijih turističkih atrakcija. Apartman je bio savršen, ne mogu da se požalim, a i na kraj smo se odmah navikli. Inače kažu da je Lapa bio omiljen kraj za letovanje Engleske aristokratije. Baš se nešto tu i nismo pronašli...
Već prvi dan smo krenuli u istraživanje grada, mada sam ja kao i uvek naoružana literaturom, mapama (hvala Vesni) i predznanjem krenula u akciju. Prvo sam proučila koji je najbezbedniji put da se slučajno ne izgubimo :) a onda kao mlekadžijski konj, svaki dan istim putem.
Kupili smo i karticu za prevoz viva viagem za 0.5eur, i na automatu izabrali opciju zapping koja omogućava da se koriste i metro, brod, tramvaj, bus, voz....sve sa istom karticom, pri čemu se skida po 1.25eur, a za voz 1.8eur. Može da se napuni od 2 eur pa mislim do 20eur. Sam automat daje opcije koje mogu da se izaberu. Ako nešto nije jasno ili zapne, tu su uvek neki iskusniji turisti koji hoće da pripomogne.
Prvi trg na koji smo naišli je PRAÇA DE SÃO PAULO sa istoimenom crkvom.
Ribeira das Naus je šetalište pored mora, od Cais do Sodre metro i železničke stanice do trga Comercio. Zašalila sam što nisam imala ćebence da se ispružim na travi gde su i drugi uživali, svirali gitaru, udaraljke, pevali...možda je prvi dan samo vetar kvario atmosferu, ali vreme se već narednih dana popravilo.
COMERCIO trg je najveći trg uz reku Težo. Kada je veliki zemljotres uništio deo grada 1755. godine, tada je srušena i kraljevska palata koja se tu nalazila. Zato se ovaj trg takođe zove palatin trg Terreiro do Paço. Kasnije je napravljena nova u Belemu. U centru trga se nalazi statua kralja Jose I na konju, takoreći to je kod konja. Kada je počelo prvenstvo u fudbalu, tu je postavljen ogroman monitor gde su zaluđenici za fudbal mogli da uživaju u omiljenom sportu. Mi se nismo posebno zadržavali, tek smo napravili par fotografija i kroz trijumfalnu kapiju ušli u rua Avgusta.Ceo grad je inače popločan kaldrmom, svuda se nalaze jako lepe šare.
RUA AUGUSTA je Lisabonska Knez Mihailova :) A ja ću je pamtiti po dobrom sladoledu koji je sladoledarka slagala u kornet kao ružu. Kad izaberete cenu korneta, i kažete joj koliko ukusa želite, ona napavi najlepše delo koje vam je posle žao da uništite, tj. konzumirate. Ja da bih izbegla tu nepravdu sam naravno naručila sladoled u čašici.
U jednoj od poprečnih ulica smo videli i SANTA JUSTA ELEVATOR ili Elevator of Carmo, koji je izgradio šegrt Gustava Ajfela. Do gore se dolazi spiralnim stepenicama, uz koje mi nije palo na pamet da se pentram. Naravno, gore je kafe, pa ko voli nek izvoli.
ROSSIO trg se nalazi na kraju Rua Avgusta. U centru trga se nalazi spomenik koji prikazuje Dom Pedra IV. Da smo produžili dalje naišli bismo na Restaudores trg a dalje Aveniju Liberdade. Od umora nismo stigli da obavimo detaljno istraživanje. Naivno smo mislili da uhvatimo prečicu kroz Bairro Alto, ali kad ne lezi vraže...put je posut trnjem :) Tj. uzbrdo, uzbrdo i još malo uzbrdo...se stiže do živog kraja punog kafića. Pošto smo mi igrom slučaja uboli najbolju nedelju u godini da posetimo Lisabon, zbog toga što se te nedelje slavilo na ulicama uz roštilj, muziku i igru, imali smo sreće da doživimo pravi noćni život.
Za prvo veće smo izabrali vinariju "The Old Pharmacy Wine Inn" Rua Diario de Noticias 83, Barrio Alto, i uživali u novim ukusima uz vino i meze.
U povratku smo naišli na Rua da Bica de Duarte Belo ulicu, najslikaniju zbog svog funikulara Elevador da Bica. Tu se održavala Bica party, koncert, malo smo se zadržali i pravac u potragu za našim apartmanom.
Drugi dan smo odlučili da upoznamo Belem, deo grada do kojeg se lako stiže iz centra tramvajem 15, koji staje tačno ispred JERONIMOS manastira. Manastir ne možete da promašite, jer je impozantan, i predstavlja najimpresivniji simbol bogatstva i moći Portugala iz doba velikih geografskih otkrića. Sagrađen je 1502 godine na mestu gde je Vasco da Gama proveo poslednju noć u Portugalu pre odlaska u Indiju, kako bi mu se odala počast zbog njegovih uspeha. U manastiru su živeli monasi reda sv. Jeronima. Ulaznica za manastir i Belem kulu iznosi 12 eur.
Ispred manastira se nalazi lep park sa velikom fontanom. Ja sam nakon iskustva iz Barselone, očekivala da fontana svira i peva (u stilu: hello my baby, heeelooo my baby...), ali džaba, samo tamo nemo stoji. Ja sam u naletu inspiracije htela da napravim stotinak fotografija, ali došlo je do otimanja aparata :)
DISCOVERIES MONUMENT ili spomenik otkrićima se nalazi u blizini manastira, na obali reke Težo. Predstavlja brod sa tri jedra koji je spreman za plovidbu. Na njemu se nalaze skulpture bitnih istorijskih ličnosti, Vasca da Game, Magelana, Princa Henrija moreplovca, Kralja Manuela I i drugih. Ispred spomenika se nalazi mozaik koji predstavlja kompas sa mapom sveta koja prikazuje rute Portugalskih moreplovaca. Pošto sam naravno to htela da ovekovečim, imala sam problem da oteram gomilu Ruskih turista koji su gazili po mapi, možda simbolično u cilju osvajanja, ili samo zbog radoznalosti da proprate svako putešestvije Vaska da Game, Bartolomea Diaza i ekipe. Sakis je inače od ljudi na vrhu spomenika mislio da su golubovi. Mi nismo bili nešto raspoloženi da se penjemo i gledamo na Lisabon iz ptičije perspektive, već smo produžili dalje do Belem kule.
BELEM kula je izgrađena 1515. godine kako bi čuvala ulaz u Lisabonsku luku, a takođe je bila i početna tačka odakle su kretala putovanja za otkriće novih krajeva. Građevina predstavlja sv. Vinsenta i egzotičnog nilskog konja. Iste godine je to inspirisalo slikara Direra da naslika indijskog nilskog konja. Unutra nema ništa posebno da se vidi, ali je lep pogled sa kule. Fasciniralo nas je kučence na ulazu koje je uredno držalo korpicu kako bismo nagradili njegovog gazdu virtouza (čitaj priučenog muzičara) na harmonici.
U Belemu ima dosta stvari da se vidi, Bernardo muzej, muzej automobila, pomorski muzej, botanička bašta...ali nije nam bio cilj da trčimo kao ludi, već da uživamo, red mesa, red kupusa. U skladu sa tim smo se ugnezdili u kafeu pored mora, naručili slatkiše, uh...banana krem brulee sa sladoledom i sutlijaš sa sladoledom, auuu.
Jedno veče nam je palo na pamet da bi bilo zanimljivo da krenemo u grad putanjom tramvaja 28. Ako nekog interesuje zašto lepo nismo sačekali tramvaj, eee pa bilo je mnogo kasno uveče, pa nije više bilo prevoza. Tako naiđosmo na SAO BENTO palatu, podignutu 1598. godine. Ona služi kao Portugalski parlament, tako da je naravno nemoguće ući u nju, a malo zbog činjenice što je bilo veče, a i stražari su se motali okolo :) Sve je teklo savršeno, takoreći išli smo nizbrdo, što je bilo sumnjivo, jer u jednom momentu će stvari krenuti naopako, tj. uzbrdo. Naravno nije trebalo mnogo vremena, došao je i taj momenat, i onda uzbrdo, uzbrdo, uzbrdo...
...i naiđosmo na Camoe trg između Bairro Alto i Chiado kraja, a zatim i na Rua Garrett, ulicu poznatu po šopingu.
Slučajno smo naleteli na klub/kafe Portas Largas, jedan od najpopularnijih u Bairro Alto. Naručili smo koktelčić, naravno Mojito, i ljudi za pet evra smo se ubili. Muzika je bila super, portugalska, brazilska, momci su odlično pevali, svi su bukvalno bili na nogama i djuskali u latino ritmu. Čak smo se i mi okuraženi mojitom usudili da zaigramo.
U majicama Portucalense www.portucalense.pt reklamiramo Lisabon i ja posebno tramvaj br. 28 u upravo pomenutom pomenutom. Inače smo majice kupili u Belemu od devojke koja ih je prodavala na ulici a bila je toliko ljubazna i divna, pričali smo sa njom o našim zemljama i na kraju nas je i izljubila kao da se znamo sto godina. I zato preporučujem svima koji se nađu kod fontane u Belemu i vide stari kombi portugalske proizvodnje da bace pogled na super majčice koje mogu da kupe za uspomenu.
Tramvajem smo došli do Alfame, sišli na stanici Miradouro Santa Luzia, gde se nalazi tvrđava sv. Đorđa . Neki delovi datiraju iz 6-og veka. Korišćena je kao kraljeva palata sve dok nova nije sagrađena na Comercio trgu. Pogled sa tvrđave je najbolje što tvrđava nudi, mada i šetnja po zidinama deluje zanimljivo.
CARMO CONVENT se vidi u daljini, tj. ruševine te gotičke crkve nakon velikog zemljotresa. Tu se sad nalazi mali arheološki muzej.
SAO VICENTE DE FORA crkva je izgrađena na mestu gde su sahranjeni Portugalski vojnici koji su poginuli u borbi protiv Mavara
.
MIRADOURO DAS PORTAS DO SOL se nalazi u blizini tvrđave. Predivan je pogled a postoji i prelep kafe sa baldahinima idealan za izležavanje. Ja sam poželela da se prošetamo do Sao Vicente de Fora crkve, delovala je tako blizu, ali smo izgleda negde napravili wrong turn i završili na drugom vidikovcu :) a tamo sam sve vreme bila ubeđena da smo na pravoj lokaciji. Sakis nikad neće saznati istinu :)
Graca vidikovac se nalazi iznad pomenute crkve u Graça naselju. Tu smo kupili sokice, Sakis je jedva objasnio šta hoće, jer kada je tražio orange juice dobio je pivo :) jedva se našao neko da obasni prodavačici šta hoće. Tu smo uživali, izležavali se...
Nakon toga smo odlučili da se spustimo do ALFAME najstarijeg dela Lisabona. Pošto se tih dana slavio i dan sardine, taj deo grada je pretvoren u kolektivni roštilj centar, a mi smo se maltene izgubili u oblaku dima. Naravno da smo morali detaljno da ribamo sebe i garderobu po povratku u apartman. Ipak atmosfera nas je ponela, čak smo i klopali na ulici, jer prosto nismo mogli da nađemo restoran u kome je bilo mesta da se sedne. Konačno smo se odlučili da sačekamo da se isprazni mesto u jednom restoranu koji je Sakisu delovao ok. Rekao je da je to sigurno dobro mesto jer ima par stolova i da to znači da brinu o svakom gostu. Posle pola sata čekanja, nismo došli na red, a ni ljudi oko nas za pola sata nisu dobili svoja jela. Ja sam u šali rekla da su sigurno izvukli svoju babu iz kreveta da im pomogne u kuhinji, i kada sam se okrenula da vidim, zaista je jedna bakica se mučila i seckala nešto. Umrli smo od smeha i pronašli drugi restoran,
Maria Da Fonte. Na netu su ga neki popljuvali, ali mi smo izgleda imali sreće. Ja sam jela oktopoda na žaru, a Sakis bakalar. Hrana je bila fantastična a i fado pevači kojih je bilo petoro su takođe svako na svoj način bili zanimljivi. Tu smo se zaista lepo proveli. Kažu da je fado doneli afrički robovi u 19. veku. Sigurno ne treba propustiti da se uživa u jednom takvom doživljaju.
CASCAIS je primorsko mesto na 30 min vozom od Lisabona. Voz ide svaki dvadeset minuta sa Cais do Sodre stanice. Takođe može da se dođe iz Sintre busom 417. U gradu se nalaze nekoliko plaža i u zavisnosi od afiniteta može da se izabere neka od njih. Nama se svidela plaža Rainha i tu smo u dva navrata proveli vreme, naravno sunčajući se i pijuckajući mohito.Sakisa sam jedva nagovorila da uđe u vodu, ja sam mudro izigravala fotografa na suvom.
U povratku nas je dočekala proslava u našem kraju...
Prošetali smo se kroz Avgusta ulicu, jer smo se uputili na Rossio železničku stanicu, jer smo tog dana rešili da idemu u Sintru.
Svi su rekli da bi obavezno trebalo da posetimo SINTRU, da je mesto predivno a samo 30km udaljeno od Lisabona. Naravno, nije bilo opcije da tamo ne odemo :) Vozovi idu često i polaze sa Rossio stanice i brzo se stiže. Viva Viagem karta važi i za vozove. Nisam očekivala da će mi se toliko svideti, ali bila sam oduševljena. Najbolje je otići ujutru i tamo provesti ceo dan. Mi smo naravno zakasnili, i nismo stigli da obiđemo sve. Pošto je sve na brdu, najbolje je tamo ispred stanice sačekati bus 434 i kupiti kartu hop on-hop off za 5 eur, i obići Nacionalnu palatu, mavarski zamak i Pena palatu. Bus nam je odmah naišao tako da smo brzo stigli do centra. Kao da je zaustavljen u vremenu, raj!
Palacio Nacional se nalazi u centru Sintre i bus vas prvo tamo ostavi. Meni se svidela jer je na divnom mestu.Ulaz je 9.5 eur.
Mi smo bili optimisti i mislili da ćemo uspeti da vidimo i Pena palatu i Mavarski dvorac, međutim objasnili su nam da će to biti skoro nemoguće jer nemamo mnogo vremena. Tako smo kupili karte samo za Penu. Napravili smo grešku da umesto uzbrdo uz ulicu od Mavarskog dvorca krenemo ka Palati već smo krenuli nizbrdo i došli do sporednog ulaza koji nimalo nije blizu ulaza u palatu. Zbunjeni Španci su nam na pitanje gde je Pena palata tugaljivo nas pogledali i pokazali prstom. Kad se ne šokirasmo kad videsmo na je na vrhu brda. Čuvar nam je objasnio da možemo da krenemo kroz park koji se prostire na 85 hektara laganom šetnjom pola sata. Dobili smo i mapu, jer bismo se bez nje sigurno izgubili. Čitala sam o devojkama koje su dva sata lutale po parku i na kraju preskočile zid :) Međutim uključili smo unutrašnji kompas, malo se svađali da li levo ili desno i posle malo peripetija i planinarenja stigli do palate.Pogrešno skretanje je moglo da nas odvede na Cruz Alta na 529m visine a to bi bilo idealno za naše nožne mišiće :) Inače je UNESCO uvrstio Palatu Pena 1995 na listu kulturne baštine. U 12. veku se tu nalazila crkva a u 16. veku manastir koji je uništen u zemljotresu 1755. Sredinom 19. veka je tu sagrašena Nova palata i tu su živeli mnogi kraljevi sve dok se 1910. godine nije počeo da se koristi kao muzej. Neko kaže kič a nekome se sviđa kombinacija raznih stilova. Meni lično su se neke sobe izuzetno svidele a neke manje. Činjenica je da se nalazi na divnom mestu okruženo prelepom prirodom i da nisu bili ludi svi oni koji su svoje vreme provodili ovde.
Mavarski dvorac se vidi iz nekih od soba u Pena palati. Meni se to najviše svidelo i da sam bila na kraljicinom mestu verovatno bih tu najviše vremena provodila. Ako se ne varam baš njena spavaća soba pored par drugih ima ovaj predivan pogled.
Na kraju smo jurili na bus 434, poslednji za taj dan, inače bismo morali da pešačimo 5km do železničke stanice, što možda i predveče ne bi bila baš tako divna ideja. Srećom, uhvatismo bus, i tek u povratku sam videla divne pločice na stanici koje sam morala da uslikam.
Sledeći dan smo opet odlučili da uživamo na našoj Rainha plaži. Na drugim plažama u blizini kao npr. Guincho, uživaju surferi, a stvarno ne znam ko bi drugi i mogao, kad stalno duva vetar a voda je ledena. Iako je tih dana napolju bilo 30 stepeni voda je imala jedva 18 stepeni.
Sakis je odlučio da na plaži odgleda i prvi meč Grčke na svetskom prvenstvu, naravno izgubiše od Kolumbije...Pronašao je i ekipu da navijaju za Grčku, a pored mene je sedeo tip čija je devojka iz Kolumbije, tako da je bilo baš veselo. Na kraju smo se svi smejali, jedni druge častili pićem i naravno fotografisali za uspomenu...
ESTORIL smo videli samo iz voza a ja sam stekla utisak da je Cascais mnogo lepši.
U povratku smo prošli pored akvadukta
To veče je bio Sakijev rođendan, pa smo napravili krug po gradu u potrazi za slatkišima. Malo smo zakasnili, ali srećom na trgu blizu kuće smo našli ćurose punjene čokoladom, jaoooo sto kila bih nabacila da smo ostali malo duže. Sve sam izigravala finoću, pa naručila samo jedan, da ne ispadnem alava :) Usput smo prošli pored pink ulice, čuvene po noćnom provodu. Zvanično smo njegov rođendan proslavili u restoranu taverna Ideal sa zanimljivim menijem i dobrim vinom verde.
25 de Abril most se vidi u pozadini. Nažalost nije bilo vremena da vidimo i most Vasco da Gama, najduži u Evropi.
POMORSKI MUZEJ se nalazi u sklopu zgrade manastira Jeronimus. S obzirom da Sakis obožava more i brodove, naravno da smo obavezno morali da posetimo ovaj muzej koji nismo stigli da posetimo kada smo prvi put išli u Belem. Čak se i meni jako svideo, mislim da je jako bogat muzej u kome mogu da se vide razne makete brodova, počev od perioda velikih otkrića, pa do današnjih najmodernijih. S obzirom na to da je Portugal bio taj koji je pokrenuo prvi talas velikih geografskih otkrića pod princom Henrikom moreplovcem nije ni čudno da je ovaj muzej jako posećen. Inače su Portugalski moreplovci prvo želeli da obiđu Afriku i 1487. Bartolomeo Diaz doplovio do krajnjeg juga Arike i nazvali ga rt Dobre Nade. Međutim tek Vasco da Gama je 1497 uspeo da doplovi do obala Indije i time omogućio da Lisabon postane glavna evropska luka. Čim se uđe u muzej može da se vidi ogromna mapa sveta koja prikazuje Porugalske ekspedicije. Veliki deo eksponata je naravno posvećen Vascu Da Gami, a najzanimljivija je maketa broda kojim je išao u osvajanje Indije.
U drugom delu muzeja se nalaze brodovi u prirodnoj veličini, naravno oni manji :)
Bilo bi lepo da smo stigli da obiđemo i ovu tropsku baštu, ali ipak sam uspela da uhvatim bar delić atmosfere...
U parku preko puta manastira sam ugledala nešto što podseća na Kinu, prosto sam morala da uslikam...Ubrzo smo morali da krenemo, jer smo imali još par sati da se oprostimo od ovog divnog grada.
