Dve lude glave

Jeca nam je stigla u posetu

Svemirke medju vama

Maleni moj

Zaljubljena u Solun

Letovanje na Milosu ... Μήλος

Jedno od ostva koje sam uvek želela da posetim, a delovalo je tako komplikovano doći do njega, došlo je na red ove godine. I, u stvari ništa nije komplikovano, potrebno je samo malo organizacije. Avio karta od BG do Soluna (AirSerbia, u promociji i za 100eur, mada sam ja kupila malo skuplju), od Soluna do Atine (Ryanair, oko 40eur), brod od Pireja (oko 100eur, iako smo mi imali neku ludu sreću da smo karte našli za 45eur). Cene su za povratne karte i sve to može lepo da se sredi preko interneta. Naravno da mogu da se uzmu i karte za direktnu liniju BG-Atina, ali, eto meni uvek odgovara da malo vremena provedem i u Solunu. Postoji i avion Atina-Milos oko 55eur u jednom pravcu, ali brod nije naporna varijanta, naručito što sam ja dobro odremala. Cena smeštaja je oko 60eur za apartman za noć, mada sigurno ima i jeftinijih smeštaja, ali smo se mi malo kasno setili i sve je bilo razgrabljeno. Rentacar je oko 40eur na dan. U principu i motor nije loša opcija, jer plaže nisu mnogo daleko, mada naravno da je automobil udobnija varijanta.

Pošto smo prvi dan stigli kasno na ostrvo, samo smo se bućnuli na gradskoj plaži, a zatim sledeći dan po gazdinoj preporuci smo se uputili na plažu Provata. Nezgodna stvar na Kikladama jeste vetar koji duva (tzv. meltemi), najčešće sa severa, a desi se i sa juga, tako da od toga zavisi na koju plažu otići. Provata je lepa peščana plaža sa plitkim morem, tirkizno čista. Ima i pomalo prirodnog hlada. Naravno, pošto sam ja belać, ugrabila sam mestašce u hladovini. U nekom momentu nam je od ležanja i bućkanja u plićaku postalo dosadno pa smo se uputili na drugu obližnju plažu.

Tsigrado je plaža samo za hrabre, jer doći do nje je pravi izazov. Najbolje je da unapred ne znate šta vas čeka i onda i ne shavate ozbiljnost situacije. Ja sam se unapred pripremila, obula patike i držeći se za konopče spuštala po peščanom procepu kroz stenu. Sve je bilo super, čak sam bila i ponosna na sebe, jer to nije delovalo ništa opasno...dok nismo stigli do kraja. Au. Ispred vas se pojavljuje rupa, tj. sa visine od tri četiri metra vidite plažu na koju se treba spustiti. Ok, postoje merdevine, to nije tako strašno, ali treba preskočiti nekako tu prazninu, između stena i merdevina. Noge su počele polako da se tresu i ja sam bila ubeđena da ću da odustanem i rekla Sakisu da se okreće nazad. Međutim naiđe odozdo matori grk i okuraži me, objasnio da pustim kanap, da se oduprem od stene, gde da stavim noge i da nekako dodjem do merdevina. Hvala bogu, uspešno, jer zdravstveno osiguranje nisam imala, glupost, znam. Plaža je stvarno divna i izolovana, voda prelepa. Povratak je bio naravno lakši, jer sistem sam već provalila, a i pentranje mi ide mnogo bolje. Inače, na svim plažama je voda topla, a na većini je dobrodošla maska za ronjenje. 

Tako da u listu neophodnih stvari spadaju: maska za ronjenje, šešir, patike, krema za sunčanje sa visokim faktorom, knjiga...

Fyropotamos se nalazi na severnoj strani ostrva, i tu smo završili kada je na jugu duvao vetar. To mi je jedna od omiljenih plaža, iako sama plaža nije ništa posebno, voda je fantastična, duboka, a ne za dečicu kao neke pomenute. Na mene je ostavila jedan od najlepših utisaka. Nigde posebno nema mnogo drveća na ovim ostrvima, naručito ne na Milosu, s obzirom na to da pored Santorinija spada u ostrva vuklanskog porekla. Mi smo doduše našli neko drvce i smestili se ispod njega, i tu proveli čitavih 5 minuta, jer voda je božanstvena, i ne možeš da odoliš a da ne budeš satima u njoj.

 

Mestašce Mandrakia je lepo slikovito, ali nema plažu, mada ko je snalažljiv može da nađe mesto gde će da otpliva. Postoji jedna taverna sa prelepim pogledom, u kojoj smo uživali u klopi, naravno sveža hobotnica na žaru, njam.

 

Tog dana smo stigli i do najautentičnije plaže na ostrvu, Sarakiniko. Bele stene su zaista jedinstvene i sa indigo plavim morem prave predivnu kombinaciju. Ovde sam zaista zažalila što nisam imala masku za ronjenje. Već vidim Sanju, Viki i ekipu kako satima istražuju pećine i uvale u okolini i skaču u vodu sa neverovatnih visina :) (Sanja, ovde mislim na tebe) Ovde sam prevazišla sebe i napravila stotine fotografija, ne smem da priznam Sakiju, i onako misli da sam luda...

Ag.Kyriaki nas je iznenadila sa talasima, koje naravno nismo očekivali, s obzirom na to da smo se unapred informisali odakle duva vetar, ali izgleda da je u roku od petnaest minuta vetar promenio kurs. Malo smo uživali u prelepim bojama mora i naravno rešili da ovde dođemo drugi miriniji dan.

Kao zamena, poslužila nam je dobro skrivena plaža Alogomantra, za koju i ne postoji putokaz sa glavnog puta. Kako smo je našli, pa lepo, omašili smo je, pa smo se vraćali i na kraju išli na sreću i skrenuli tamo gde smo pretpostavili da može da bude. Kad tamo, eto plaže.

U povratku smo svratili do mesta Pollonia, poznatom po tavernama u kojima se služi dobra morska klopa.

Papafragas je još jedna interesantna plaža sa sumnjivim silaskom do nje, tako da nisam htela da izazivam sreću ovoga puta.

Plaka je glavni grad Milosa. Inače su najčešće gl. gradovi na najvišem brdu, jer tamo se stanovništvo krilo od gusara. Tako da i ovde Plaka je smeštena na uzvišenju i naravno najlepši zalazak sunca je sa samog vrha tj. Kastra. U Plaki smo pronašli tavernicu na trgu ispred Arheološkog muzeja, gde je skoro svako veče pevao profesor muzičkog u penziji. Jako lepa atmosfera i muzika prava grčka.

 

Sakis se malo zbunio :)

I kao što smo i planirali, ponovo smo svratili na Ag.Kyriaki, gde je opet bilo talasića, ali u manjoj meri.

 

Tripiti je mesto pored Plake, maltene može peške da se dođe od jednog do drugog mesta. Poznato je po dobrim restoranima, kao i vetrenjačama, koje ja po mrklom mraku nisam uspela da vidim. Po preporuci smo otišli u restoran Methismenoi politia, i u lepom ambijentu se nakrkali kao prasići. Naravno da sam se na moru ugojila tri kilograma...užas. Ali, kako odoleti mezetluku, salatama sa maslinovim uljem, ribljim specijalitetima, kolačima, portokalopiti, profitorolama, sokoladopiti...uh...

Firiplaka je prelepa plaža koja se nalazi između Provatas i Tsigrada, a zaista je plaža za uživanje. Postoji beach bar, naravno da smo naručili po mojito. Izležavanje na plaži, more je pliće, mada već nakom malo pešačenja se stiže do dubokog dela.

Saki je isprobao svoje surferske sposobnosti na plaži ispred našeg smeštaja...

 

Konačno je došao i momenat da doživimo jedinstveni zalazak sunca na Kastru. Ipak, sunce je već bilo zašlo, ali boje neba su bile predivne. Tamo smo ostali dok svi nisu otišli i uživali u romantici.

Firiplaka još jednom za kraj.

Do najpoznatije Kleftiko plaže se stiže samo brodom, i to je nemoguće svaki dan zbog vetra. Umalo da ostanemo bez krstarenja. Dugi niz dana smo se dvoumili, da li ići manjim brodom, tj. jedrilicom ili malo većim. Razlika u ceni je dupla...Kada smo za predzadnji dan odlučili da rezervišemo nigde nije bilo mesta, a kod nekih i danima. Tako da je izbor pao na brod Andromeda, malo veći, ali jako lep. 

Posada kapetan Nikos, Eva, Tomas i Džordan...stvarno svako za sebe interesantan lik. Kapetan me je do kraja puta prisvojio za kumu i najavio se da dolazi u Srbiju da mu nađem snajku. Pa ako je neka zainteresovana, eto čovek leti na brodu a zimi na Tajlandu radi, znači ima se :) Uvalio je Sakiju vizitku, da ga obavezno povede kad bude dolazio...Inače krstarenje traje od 11h do 19h, nije opterećujuće, postoji i tenda za zaštitu od sunca, a bilo je i onih koji su se čvarili samoinicijativno.

Na Kleftiko smo stigli u roku od dva sata. Tu su nas čamcem sproveli po svim pećinama, a onda ostavili da uživamo u istraživanju. Neki čika iz Izraela oženjen u Švedskoj i ja smo se ubili od skakanja u vodu sa broda, malo sam se okuražila, bilo je baš divno. Plivali, ronili...a onda povratak.

Još jedno stajanje smo imali kod pećine Sikia. Autentična je po tome što se zbog zemljotresa urušila, tako da sad i nije pećina. Unutra nisam ponela fotoaparat, tako da prilažem sliku koju sam našla na netu.

 

Ovu sam sliku pozajmila sa nekog sajta, čisto da se vidi kako pećina, ili bivša pećina izgleda iznutra, praktično ima malu plažu.

 

Sa broda smo videli i mesto Klima, poznato po tome što je tu pronađena statua Afrodite. Nažalost, original je prenešten u Luvr, a u Arheološkom muzeju na ostrvu se nalazi kopija. S obzirom na to da sam original već videla, nisam se potrudila da vidim i kopiju.

Naš boravak na Milosu se završio, bilo mi je jako žao da napustim ostrvo. Utisak je više nego pozitivan, zbog prelepih plaža, nenametljivog gradića, magičnog zalaska sunca, dobre klope...šta još poželeti...Srećom, tuga zbog odlaska je ublažena činjenicom da smo se samo preselili na sledeće ostrvo.