Boki, dinosaurusi i ja

Prag - još jedna avantura

Kao što sam i obećala pre par godina kada sam prvi put posetila Prag, evo javljam vam da deluje to što sam protrljala statuu sv. Nepomuka na Karlovom mostu. Eto mene ponovo u Pragu. Putovanje Lastinim busom, sa poznatim drugarima vozačima, petnaest sati zezanja uz jagode, trešnjice, priču i smeh. Krenuli smo u 8h a stigli oko 22.30h na stanicu Florenc. Taman na vreme da se zamene pare, kupi karta za metro i pravac apartman.

 

Kao u pesmi Radiohead- A reminder, u kojoj se na početku pominje metro stanica Jiřího z Poděbrad, i ja završih tu. Tj. tu nam je bio smešten apartman. Mnogo lep kraj i ne tako daleko od centra. Moj Saki me je već čekao. Inače za one koji planiraju put, kada kupite povratnu kartu, mora da se izvrši rezervacija sedišta na stanici Florenc na Eurolines-ovom šalteru, par dana pred put, a to zadovoljstovo košta 100kč. Karta za metro za 30 min vožnje je 24kč, i uvek bi trebalo da imate sitno, jer samo tako može da se uzme karta na automatu. 

Prva šetnja svakog dana započinjala je prolaskom kroz park i pored crkve Kostel Nejsvětějšího Srdce Páně. Ono što sam zanimljivo pročitala o ovoj crkvi jeste da su za vreme rata šest zvona iskoristili za proizvodnju oružja.  

Šta raditi prvi dan u Pragu, pa naravno pravac Mala strana. U blizini metro stanice nalaze se stare stepenice koje vode do kraljevskog kompleksa. Šipčenje uz stepenice na trideset stepeni nije baš mudra odluka, ali šta je tu je. Tu smo se motali koliko smo imali snage.

Nakon što smo kao đaci prvaci sve po protokolu obišli i videli, opustili smo se i krenuli u istraživanje lokalnih zabačenih uličica. Ne znam ni šta nam je privuklo pažnju da skrenemo ka nekoj debeloj hladovini, ali posle par koraka završismo u novom svetu, ali stvarno novom svetu. Ulica se zove Novi svet, a u stvari izgleda kao povratak u prošlost. Turisti izgleda zaobilaze ovaj kraj, jer su zauzeti sa očiglednim, a ono skriveno uvek ostaje skriveno.

Po istom principu lutanja po kraju, naiđosmo na nekakvu mapu i kao ajde da vidimo gde to vodi. Saki se zalepio za neka jezerca, hoće pa hoće da ih vidi. I tako, korak po korak, a sve ko za inat uzbrdo dođosmo naivno do Petrina na 327m visine. Odjednom se kroz šumarak promolio Ajfelov toranj, tj. njegov mlađi brat, takoreći maloletnik iz 1891.godine i visine od 63,5m.  Kao liči pomalo...E, a niko nam nije rekao da postoji funikular koji olakšava pristup. U suštini nije strašno doći peške. Puno ljudi trče, neki beru zovu, neko se muva :). Na našem putu ka jezercima prošli smo kroz ružičnjak, pored Štefanikovog observatorijuma, Ukrajinske drvene crkve napravljene 1670g, koja je ovde premeštena 1929g nakon poplave u Ukrajini.

 

 

Iiiii, konačno...jezerce. Nalazi se u bašti Kinski.

Pošto zbog slučajnog gubljenja po Petrinu prethodni dan nismo uspeli da obiđemo malu stranu, već sutra smo se uputili u istom pravcu. Prva stanica Valdštejnská bašta. Jurili smo paunove.

Inače sam se Sakiju popela na mozak da posetimo i Jelenski šanac, samo sam imala mali problem da na mapi razumem gde se tačno nalazi. Srećom jedan od ljubitelja skrivenih mesta je ostavio detaljno uputstvo kako doći do pomenutog šanca. Jedan način je da se ide do metro stanice malostranska, prođu stare stepenice, produži malo napred i skrene levo u kaldrmisanu ulicu Na upišy koja vodi uzbrdo. Posle minut hoda sa desne strane se nalazi prolaz koji se odvaja kroz šumicu ka šancu. Mi smo tu ušli, put kroz šumu vodi nizbrdo do asfaltiranog puta kroz šumu, koji predstavlja jelenski šanac. Mi se tu nismo se zadržavali već smo prešli preko te ulice i popeli se uzbrdo do letnjikovca kraljice Ane.

Iza letnjikovca se nalaze kraljevske bašte koji je Ferdinand I tražio da se naprave za ženu Anu. Mučenica zbog smrti pri porođaju svog 15-tog deteta nije doživela završetak gradnje letnjikovca, koja je trajala od 1538 do 1547. 

U kompleksu se nalazi i plesna dvorana Míčovna, koja sad služi za izložbe, koncerte i slične događaje.

Kada smo konačno izašli iz parka, vratili smo se našem šancu, te dolazimo do toga gde se nalazi sledeći ulaz. Kada se prođe katedrala sv. Vita i uđe u Praški zamak a zatim skrene ka izlazu desno, skrene se odmah pre mostića levo vidi se ulaz u šanac i samo se prati putić. Ovaj tunel je napravljen 2002g. a se nalazi tačno ispod zamka a nas je inspirisao da snimimo par filmića koji podsećaju na filmove strave i užasa. Malo mi je bilo neprijatno kada je naišla gospođa sa psom, a ja onako vrišteći trčim kroz tunel. Jadno kučence se prepalo. Iz tunela se izlazi na livadu. Prateći put kroz šumu izašli smo i na trećem izlazu na početku ulice Novi svet. Tu je se nalazi i kapija na kojoj je navedeno radno vreme šanca. Ovaj šanac je u stvari bio prirodna zaštita zamka, jer je tu tekla rečica Brusnica. Kasnije su tu gajeni jeleni odakle potiče i naziv. Francuska vojska koja je 1741-42g. okupirala Prag tada je pobila sve jelene. Ostade samo šanac...Inače prelepo mesto za šetnju i odmor posle napornih obilazaka grada.
 

I naša šetnja se završila u ulici Novi svet koju smo dan ranije otkrili. Odatle smo se vratili u civilizaciju.

 

Dokaz da i od luđeg ima luđe je i fontana koja pokazuje dve čike koje ne mogu da se strpe, pa onako pred radoznalim posmatračima vrše nuždu i to u deo oblika Češke. Šta je najbizarnije u celoj priči jeste to da ko nema preča posla može da pošalje poruku na broj prikazan pored fontane, koju bi želeo da mu bronzane čike pišajući ispišu mlazom. Za romantične duše idealno mesto da zaprose devojku. Zamislite samo kako ona ushićeno uzvikuje da, dok čita pitanje ispisano veštim pokretima uvežbanih (sad se ovde mučim da nađem adekvatnu reč ...i to trajeee...) piša.

Ono što čini Prag još interesantnijim jesu i statue koje je napravio David Černy, a ima ih na više mesta u gradu. Ako je čudno, sigurno je on krivac. Dok smo tražili prodavnicu električnih gitara (da, da, Saki se pali na to da postane gitarista), slučajno naletesmo na pasaž Lucerna i zanimljivo delo "Konj" koje predstavlja Svetog Vaclava na mrtvom konju. 

 

Dok se šetate Pragom, obavezno bi trebalo da gledate na sve strane, a vala malo i gore, malo i dole, jer nikad se ne zna odakle može da iskoči neki interesentan momenat. Jedan od tih nam je visio nad glavom dok smo se šetali Husovom uliom. Radi se o visećem Sigmundu Frojdu. Na par mesta u svetu kada je bila izložena, ljudi su zvali policiju, misleći da se radi o nekom  nesrećniku koji se sprema da skoči. Još jedna od ludih ideja pomenutog Davida.

 

Dva minuta od apartmana se nalazi Žižekov televizijski toranj, tako da me nije mrzelo da se spustim niz ulicu da vidim te šašave bebice koje puzeći pokušavaju da dođu do vrha tornja. Kažu da ni tih desetak uspavanih beba nije uspelo da ulepša ovaj toranj, i da se on svrstava u među najružnije građevine na svetu. Mislim da vajareva ideja nije ni bila da ukrasi ovaj simbol socijalističkog društva, već da ostavi svetu prostora da sami dođu do zaključka šta je želeo da prikae. 

Možda ja nemam ukusa, ali meni je sve to simpatično, a i uveče lepo svetli...

 

Postoji i Jevrejski kvart zvan Josefov u Pragu u blizini glavnog trga.

Ovaj kvart datira iz 13-og veka. Još uvek postoje 6 Sinagoga.

Ja sam se ovde priključila grupi Španaca sa vodičem na engleskom pa sam pomalo nešto i saznala.

Šetajući u blizini Karlovog mosta naišla sam i na Lenonov zid. Jedva sam objasnila Sakiju da nije Lenjinov zid. Umrla sam od smeha kada sam na zidu pročitala Lenin vs. Lenon :) Od osamdesetih god. zid je bio ispunjen Lenonovim portretima i stihovima pesama, dok od 1988 postaje mesto gde su mladi Česi pisali svoje pritužbe protiv režima. To je dovelo do sukova studenata i tajne policije u blizini mosta. Studentski pokret je tad ironično nazvan Lenonizam.

Ispod Kafkinog muzeja, gde se nalazi famozna fontana, koju ne bih da ponovo spomninjem, iako sam to upravo uradila, nalazi se i jato labudova koji se kao što se vidi na slikama ne plaše ljudi.

Uspela sam i za dž obiđem i Golden Lane koji se nalazi u kompleksu Praškog zamka. Došla sam dovoljno kasno kada je zaposleni na naplaćivanju karata izgubio živce i otišao na pivce. Takoreći u 19h nije bilo nikoga, tako da sam se ušunjala i bacila pogled na 11 kućica iz 15-tog veka.

Nakon što sam sačekala da se grupa od tridesetak Španskih školaraca uslika sve sa profesorima, došao je red i na mene da ovekovečim Franca Kafku koji je prikazan kako sedi na obezglavljenom čoveku. Izgleda da je on imao luđe snove od mene, s obzirom na to da je Jarosla Rona napravio skulpturu na osnovu Kafkinog sna prikazanog u priči "Opis jedne borbe".

Dvoumila sam se da li da prošetam do ove zdgrade, kao interesantna je, pa ajde...Lepo je šetati pored reke, pa mi nije bilo mnogo mrsko. Kad sam već došla, napravila sam par snimaka.

 

U istoj ulici se nalazi i hram Ćirila i Metodija Pravoslavna crkva čeških zemalja i Slovačke.

I to je bilo poslednje što sam obišla u Pragu pre nego što sam se vratila po stvari u apartman.

I to je to, za ovaj put. I što bi u metrou na stanici rekli:"Ukončete výstup a nástup, dveře se zavírají."