Neplanirana poseta Grčkoj ...

Zahvaljujući mom drugu Bokiju i turističkoj agenciji u kojoj radi, neplanirano sam uspela da skoknem do Soluna na vikend. Sve su se kockice složile i za tren oka sam iz kišnog Beograda dospela u sunčanu Grčku. 

Moja drugarica Milena je krstila ćerkicu, tako da sam uspela da prisustvujem i krštenju, iako smo Sakis i ja veče pre toga do tri ujutru bili u noćnom provodu.

Najviše me je obradovalo iskreno iznenađenje na Cecinom licu kada me je videla na krštenju. Milena i naslućivala da ću možda doći, ali Ceca nije imala pojma. Mnogo je lepo kad uspem da se vidim sa drugariama, makar i na kratko.

Radost zbog lepog vremena nije dugo trajala, jer je kiša doputovala i u Grčku, ali sunce me je obasjalo na dan povratka, te smo uspeli da skoknemo i do plaže. Najbliža jeste Paralija, ali ipak sam zaobišla tu omiljenu destinaciju srpskih turista, te smo se obreli malo dalje ispod Litohora na plaži Molos. Tu je beach bar, puno mladih, mada more ne zadovoljava moje standarde, ali ajde da ne budem prezahtevna, ipak more je more.

 

Onako slana sam se na brzinu spakovala i pravac bus i povratak kući. Eh, kad bi moglo ovako bar svaki drugi vikend...

Ništa bez bazena

Dolazak

Izležavanje
 

Odlazak

Beg od vrućine

Solun kao siguran izbor

Solun je moj drugi grad i tamo se osećam kao kod kuće. Tek što sam stigla, Sakis me je poveo u Pax Ηomemade Burgers u ulici Καλαποθάκη & Βενιζέλου 8. Moram da priznam da sam se dobro nakrkala. Posle naših popunjenih stomaka, na red su došli i kučići koje je trebalo nahraniti. Palo je i postrojavanje, jer da bi jeli, moraju da poslušno sačekaju svoj red.

 Na red je došao i Cosmos, za kojim nismo mnogo ludi, ali jesmo za sladoledom koji se tamo prodaje. Pojeli sladoled i odatle otišli na letovanje.

 Naravno ne bih mogla da izostavim šetnju po Koufalia i to u potrazi za smokvama. Ne znam šta se desilo ove godine, ali smokve još nisu bile zrele. Zadnjih par godina uvek u ovo vreme ih berem, lepe, velike, sočne, a sad nađoh samooo dveeee, buaaa. Ali zato Saki očerupa neki kukuruz koji smo u slast pojeli. To veče smo uživali i u fenomenu punog meseca zvanog blue moon koje se ne dešava tako često, a to znači da se u toku jednog meseca dva puta vidi pun mesec. Prethodni put je bio 2012, a sledeći put će biti u januaru 2018. Tako da to što smo 31. jula bili u krađi kukuruza nas je nagradilo i ovim predivnim pogledom.

 A kod kuće...Erminaaaa.

 Još malo šopinga, šetnje, druženja...

Zadnji dan pred povratak kući smo svratili u Lutraki Pozar jedno od mojih omiljenih mesta.