Grcka romansa

Povratak u Barselonu

Nakon tri godine od prve zajedničke posete Solunu, Saki i ja smo ponovo rešili da obiđemo ovaj prelepi grad. Muka nas je naterala da do Barselone dođemo iz Soluna preko Bergama. Mislim da smo taj dan bili poslednji let, jer aerodrom se ispraznio a avion nam je kasnio tri sata. Umesto u normalno vreme, došli smo nakon ponoći. Sreća, ja nigde ne krećem nespremna, tako da sam znala da je potrebno da uhvatimo noćni bus N16 koji vozi do trga Catalunya. Kartu smo kupili kod vozača za 2,15e, što je normalna cena prevozne karte. Kao što sam i pre pisala, bolja opcija je T10 karta za deset vožnji 9,95e, a koju možete da delite, tj. ne mora svako da ima svoju, već prvo jedan otkuca pa da drugom. I tako oko jedan smo bili u našem apartmanu. Već poznat kraj El Raval, jedna ulica niže od prethodnog apartmana. Sonia nas je srećom sačekala u apartmanu, predala ključeve i u narednih sedam danas smo imali jedan jedini zadatak, da uživamo.

 

Ovaj put sam zamislila da obilazim samo mesta koja nisam stigla da obiđem prethodni put u Barseloni, ali i naravno neke već dobro poznate lokacije koje nikako ne treba propustiti. Za početak sam pozdravila macu u Rambla El Raval, a zatim otišla da pogledam La Carbonara mural na zgradi u blizini metro stanice San Antonio, a potom i Antičku bolnicu de la Santa Creu, koja se nalazi bukvalno dve ulice od apartmana u kojem smo bili smešteni.  Ovde je bila smeštena glavna bolnica u Barseloni do 1929. godine, a sada Biblioteka de Catalunya, umetničke škole i druge organizacije. Jedan dan sam videla dosta omladine koji su sedeli po stepenicama i slikali. Došlo mi je da im se pridružim, uživancija.

 

 

U Barseloni  ne može da vam bude dosadno i da seosećate usamljeno, uvek je gomila ljudi oko vas, a iza svakog ćoška možete da naiđete na neku prelepu građevinu. Ja sam procunjala malo po centru, svratila do trga na kojem se nalazi katedrala Le Seu, odgledala foto sešn mladenaca iz Kine, kojih inače ima svuda, borila sam se sa njima za kadar ispred Sagrada Familia :), usput pojela ukusan sladoled od pistaća, 

Odmah do katedrale se nalazi Casa de l'Ardiaca , a ulaz je besplatan. Ja sam iskoristila to što nije bilo gužve da napravim par sličica u dvorištu i na terasi. Tu sam srećom pronašla flajer za noć muzeja, za koji sam i ranije znala da se održava baš kada smo mi tamo, ali dodatne informacije su mi ipak pomogle da se organizujem za to veče.

Gotički kvart je inače jako popularan, čini mi se da je gro turista baš tu, ali ne mogu da grešim dušu, lepo je sedeti i slušati gitaru na stepenicam ispred katedrale, ili sedeti na nekom od prelepih trgova poput Placa Reial, Placa del Pi, Placa Sant Filip Neri, Placa del Rei...

Ono što svakako ne treba da se propusti jeste uživanje u raznim voćnim kombinacijama i šejkovima kojih nema na našim prostorima, tako da sam u potrazi za idealnom kombinacijom, ja sam pronašla svoju, kokos-ananas. U La Boqueria može da se nađe i za 1e, mada standardna cena je 1,5e po čaši. Čim se pređe Via Laietana nedaleko od katedrale, nalazi se pijaca Santa Catarina koja mi se čini da je nešto manja, ali isto tako zanimljiva i puna različitih đakonija.

Tu se u blizini nalazi i poznata ulica Montcada i Pikasov muzej koji iako sam se svojski trudila nisam uspela da posetim. 

Moj omiljeni sladoled sam pronašla u MareMagnum šoping centru. Cena, prava sitnica, 1 kugla i preliv 3,8eur. Ma i da je skuplji...uh. Inače taj tržni centar radi i nedeljom. Mada svuda piše da ništa drugo ne radi, ja sam lepo šopingovala i sve su radnje bile otvorene u Passeig de Gràcia i Rambla Catalunya tako da, kriza izgleda i tamo udarila, mora da se radi.

Za noć muzeja, nakon dugog studiranja liste od ne znam ni ja koliko muzeja, izbor se suzio na par. Pošto sam ranije posetila Museu Nacional d'Art de Catalunya, kao glavni favorit se nametnuo Recinte Modernista de Sant Pau. Interesantno mi je zvučalo da posetim i pomorski muzej, Egipatski, Pikasov i Mirov, ali naravno ništa drugo nisam stigla. Nakon proučavanja Sagrada Familia iz svih uglova, a preporučujem ovaj ugao pored jezerceta, stigla sam pola sata pred svečano otvaranje noći muzeja ispred kapije stare bolnice Recinte Modernista de Sant Pau. Vidim gomilu ljudi, rekoh sebi, ovo će sigurno biti lepo i uzbudljivo. Kad su nas konačno pustili, stvarno sam bila oduševljena. Da li je moguće da je ovo nekad bila bolnica, vidi se da su baš vodili računa da se ljudi osećaju prijatno bez obzira na okolnosti zbog kojih su tu. Bio je upriličen koncert, ljudi su plesali. Ko je želeo mogao je da kupi tapase i piće. Predivna atmosfera i radujem se što sam to uspela da doživim. Ako se desi da naletite na noć muzeja u Barseloni, trebalo bi da znate da se ulazak u Gaudijevu Casa Mila rezerviše unapred, ali nisam uspela da utvrdim da li se ulaz plaća ili ne, s obzirom da to nije bilo navedeno. Svuda drugde je ulaz besplatan i to je super da se iskoristi da se vidi što više. Ulaz u Recinte Modernista de Sant Pau je inače 10 e bez vodiča ili 16e uz vodiča na engleskom. Slike koje sam napravila su bukvalno u roku od petnaest min od ulaska, zato nije velika gužva. Posle su se čini mi se sjatili svi tu. Nažalost, nisam stigla da odem do magične fontane iako mi je to bio jedini dan kada je radila (petak, subota do kraja maja), ali videla sam to ranije, pa preživeću.

Nakon uzbudljivog dana i noći muzeja, sledeći dan mi je bio rezervisan za opuštenu šetnju po delu grada koji se zove Gracia. Po mom proračunu to mi nije izgledalo mnooogo daleko od centra pa sam rešila da preko Passeg de Gracia laganom šetnjom dođem do tamo. Naravno, usput je nemoguće izbeći Gaudijeva remek dela Casa Mila i Casa Batllo, kao i ostale izuzetne građevine Casa Amatller, Casa Lleo i Morera, Fundacio Antoni Tapies, Casa Comalat, Casa Terrades - Casa de les Punxes.

Kada sam već počela da se pitam gde je taj kraj, shvatila sam da sam odavno prošla aveniju Diagonal. Naišla sam na metro stanicu Fontana i odatle skrenula desno u uličice slikovite Gracie. Preslatki mali trgovi, ljudi koji uživaju slušajući muziku, sedeći po kafićima ili samo šetajući se po kraju. Najviše mladih se skupi predveče na Place del Sol, i masa njih sedi po pločniku ili stepenicama, sviraju gitare ili samo pričaju i piju piće. Tako smo i mi jedno veče završili tamo, čisto da se pomerimo iz turističkog dela i osetimo malo duh Barselone.

Nakon tri dana koje sam sama provela u istraživanju Barselone, pridružio mi se i Sakis. Naravno, kao što sam i pomenula, prvo voćni šejk, pa sve ostalo. Imali smo ambiciozan plan, prvo plaža, park Guell, a za kraj bunkeri.

Dobar mohito smo pili na trgu Barceloneta, skroz po mom ukusu. Cene su tu negde 7 eur.

Projurili smo kroz park Guel. Ulaz se sada plaća, ali ne u celom delu parka, već samo u onom gde se nalaz najveći deo atrakcija. S obzirom na to da smo to sve već videli malo smo se divili iz daleka i nastavili ka mom omiljenom vidikovcu, bunkerima.

 

Najlakše je doći do tamo busom 24 ili 92 koji staju na izlazu iz parka na ulici Ctra. Del Carmel a silazi se na stanici Ctra del Carmel-Mühlberg. Posle toga se desno penje uz ulicu i najbolje je pitati nekoga kako da se dođe do bunkera. Mi smo malo kroz neko žbunje i divlje puteljke se popeli do gore. Najbolje da se ponese neka prostirka za sedenje i naravno piće i sendviči. Mi smo uživali u paniniju i pogledu na grad. 

Na zidu ispred Santuari Mare de Déu del Mont Carmel u ulici Carrer del Santuari, 96X, sam uslikala ovaj super grafit.

 

Još smo kasnije stigli da se šetkamo po centru a onda uveče da odemo na većeru u Gracia kraju u kafe bar Salambó www.cafesalambo.com na savršeno jelo  (Beef bourguingnon served with parmentier potatoes and porcini mushrooms). Saki se malo zeznuo i uzeo karpaćo, da bi na teži način shvatio da se radi o takno sečenom živom mesu premazanom senfom, bljak :)

 

Palau de la Música Catalana je naravno bila na mojoj listi za obilazak. S obzirom na to da je ulaznica za obilazak koštala 18eur, mi smo se ipak odlučili da prisustvujemo koncertu gitare posvećene Paku de Lusiji i to za 35eur. Može da se dođe ranije malo obiđu palata muzike, ili ostane posle koncerta i slika sa galerije, odakle se mnogo bolje sve vidi.