Skopelos Greece

Skopelos, kombinacija zelenila i tirkiznog mora...Σκόπελος

Dugo smo razmišljali o destinaciji za letovanje, pored Skopelosa, u opciji je bio i Limnos, Tasos kao i Kea. Verujem da će i ove druge destinacije doći u nekom momentu na red, ali ove godine ipak je izbor pao na Skopelos. Zašto baš Skopelos, pa zbog predivne prirode, simpatičnog gradića i manje gužve. Postoji brod koji ide iz Soluna i stiže se za dva ipo sata, ali u toj opciji je nemoguće ići kolima, pa smo se ipak odlučili da idemo iz Volosa, jer odatle idu veći brodovi Anes i Hellenic. Povratna karta za dve osobe plus auto je bila oko 260eur. Karte sam nabavila preko www.petas.gr a još povoljnije može da se nabavi preko naše agencije Sabra koji daju popust ako se za oba pravca izabere ista brodska kompanija. Karte koje sam platila preko interneta smo preuzeli u kiosku u luci u Volosu, a za povratak u agenciji preko puta luke u Skopelosu.

Putuje se uh...4-5 sati, ali ok, preživi se nekako.

Apartman smo takođe rezervisali preko interneta Stela apartmants kod vesele Eve, koja nas je šetala iz jednog apartmana u drugi dok nam nije našla odgovarajući. Ne mogu da se žalim, sve je bilo ok, čisto i prostrano a i blizu grada, pet minuta šetnje. Plaža u gradu ne postoji. U stvari postoji nešto odvratno što se zove plaža, ali u vodu ulazite na sopstvenu odgovornost. Bože me sačuvaj, prljavo kao neka baruština, tako da na plažu treba ići naravno negde dalje. Dosta sam se dvoumila da li Skopelos grad ili Panormos, ali ipak ovo je bila dobra odluka, jer je uveče mnogo lepše prošetati po gradu, a plaže svakako nisu daleko.

Prva plaža za koju smo se odlučili je Adrinakia. Tu smo se motali i tražili kako da se siđe do plaže, ali na kraju smo uspeli. Kada se krene od Panormosa uzbrdo, vrlo brzo sa leve strane se nailazi na jedan mali parking, i tu ostavite kola, i onda samo pratite puteljak pored bazena sad, levo ako krenete nailazite na plažicu, malu, intimnu, skoro sami na plaži. Ako se krene desno, nailazi se na restoran a ispod njega ima ležaljki i opet simpatična plaža ili bar da kažemo liči na plažu. Voda je super čista kao i svuda na ostrvu. Ako se nastavi kolima još putem nakon stotinak metara se dolazi do hotela ali tamo se ulazi samo uz neku šifru, ili na neki drugi način koji mi baš i nismo provalili. Ja sam svakako od Adrinakia plivala do hotelske plaže. Jako lepo uređena plaža.

Hotelska plaža o kojoj sam pričala slikana srećom, jer sam ponela sa sobom telefon u vodootpornoj futroli. Šta sve kinezi neće izmisliti. Svuda sam vukla to sa sobom i uspela da uslikam razne zavučene plažice do kojih se dolazi samo plivajući.

U Limnonari smo išli već sledeći dan. Ko voli da se izležava pored bazena ceo dan, a povremeno siđe do mora i brćne se, ova je plaža idealna. Ovde se ležaljke naplaćuju, eto da vas to ne iznenadi, jer uglavnom na drugim mestima ležaljku možete da koristite besplatno ukoliko naručite neko piće. Mi smo se jednom bućnuli, malo odmorili i krenuli u dalje istraživanje ostrva. U suštini se Sakisu nije svidelo što u plićaku ima neka stena ili izliveni beton, ne mogu ni ja da procenim šta je u pitanju. Voda jeste bila za nijansu manje čista nego na drugim plažama, ali skroz ok.

Najbliža plaža na samo pet km dalje od grada je Stafilos. Kada nemate vremena a i mrzi vas da idete dalje ova plaža je pravi izbor. Jedan deo plaže je uređen sa ležaljkama a drugi, ono baciš peškir gde poželiš. Nije baš neki ugođaj da tu ceo dan ležite i uživate, ali za plivanje je baš baš super. Kao neki veliki bazen. Plus je što je odmah iza brdašceta druga skrivena plaža Velanio, koja je bila nudistička, ali ja ne vidoh nijednog razodenutog. Kada odete do kraja Stavilosa, videćete utabani puteljak koji vas vodi ka drugoj plaži, pa bacite pogled. Mi smo doduše kasno otišli kada je sunce tamo već zašlo i bilo je samo par ljudi. Plaža je čini mi se mnogo veća i šira od Stafilosa.

Meni najlepša plaža Hovolo, ne sad mnogo zbog plaže, ali zbog predivne boje mora. Plaža je malo skrivena, ali lako se dolazi do nje nakon pet minuta lagane šetnje iz mesta Neo Klima. Na plažu naravno treba doći skroz opremljen, znači: suncobran obavezno, sem ako ne volite živ pečen nedopečen, voda, sendviči, ostalo je opciono. Slika sa plaže: porodica do nas, mama tata, dva sina, dva suncobrana, četiri stolice, torba puna hrane, svako po knjigu, peraja...i naravno pričaju srpski. Jašta bre, kažem ja naši su spremni bre gde god da ih izbaciš oni se ko mačka dočekaju na noge. E, šta je sad ovde još interesantno. Sa ove plaže vrlo lako može da se dopliva do sledeće, a onda sa nje do još jedne, pa onda sa te do još jedne, Megalo Pefko, Ftelia i Neraki.

I tako ko voli da bude sam, sigurno će naći neko zavučeno mesto. Ali, ne lezi vraže, ne opuštajte se skroz, jer u jednom momentu će pored vas proći dvadesetak ljudi na kanuima u sunset turi obilaska ostrva. Tako da ne bude juuuu, ipak kupaći ne držite daleko od dohvata ruke :))

 

U gradu fala bogu ima puno mesta za dobru klopu, a picu smo jeli u Gousto, uvek je gužva i uvek neko čeka da se isprazni mesto. Inače su kafići otvoreni do tri ujutru, a najčešće smo sedeli u Platanos Jazz Bar koji se nalazi na kraju šetališta. Najbolje koktele i pića i najbolja muzika je bila u Paraporti -The Hidden Door, a da ne pominjem ljubaznog vlasnika koji sa svakim voli da sedne i popriča. Ko voli grčke pite, obavezno se prošetati do Tiropites Mixalis, ali mora da se uzme broj i čeka, čeka, čeka...i čeka. Jedan od boljih restorana je To Rodi restoran, sve je bilo vrlo ukusno. Ako vas mrzi da se idete na plažu, već želite da kulirate preko dana obavezno to radite u  Cafe Bar Thalassa. Predivan pogled i super voćni frapei.

 

Dve možda najpoznatije plaže na ostrvu su Milia i Kastani. Na prvoj nismo bili, ali evo sličica snimljena sa Kastani plaže, dok smo na Kastani bili više puta. Dobra je atmosfera, ima ljudi, ali nije prevelika gužva, ko voli tu je i bar na plaži. Ima mesta i za sportske aktivnosti, tipa dobacivanje frizbijem, loptom, već ko šta voli. Mi smo više u fazonu reketa tako da smo uživali.

  

Moram da priznam da sam najviše uživala u šetnji gradom, šta noćnoj šta dnevnoj. Najlepše je krnuti onako ko muva bez glave i gubiti se pouličicama , jer na svakom ćošku može da se naiđe na neki lep zavučeni trgić ili vidikovac.Ima puno mačaka, a mi smo pronašli našeg miljenika Garfilda :) 

Saki se ispričao sa jednim popom, ispitao ga sve o venčanjima i sahranama na ostrvu, kao i kako se kreću bez kola uz stepenice niz stepenice, čime se bavi kad ne radi i slično. Pop se jedva izvuče od radoznalog Sakija, bilo mi ga malo žao.

 

Svakako najlepši do šetnje je bilo i uživanje u Thalassa baru uz njihov mamma mia koktel/frape/smuti. Malo lubenice, dinje, breskvice, keksića, sve umućeno, vrlo zanimljiv ukus.

 

Još jedno slatko mesto koje smo posetili na putu do poznate plaže Ag. Ionais Kastri, je Glossa. Nismo se mnogo zadržavali zbog spavalice Sakisa koji ustaje u četiri da ide na plažu, pa da ne bismo stigli u ponoć, ipak smo samo prošetali i stekli utisak kakvo je mesto a onda pravac plaža.

Do plaže nije teško doći. Put je normalan, jedino što nije normalno je to što se teško nalazi parking, ali imali smo sreće da se neko baš isparkiravao kada smo mi došli. Plaža je mala stene su svuda okolo. Ono po čemu je poznata jeste crkva Ag. Ioannis, koja se nalazi iznad na steni. Svi su ludi za ovim mestom jer je tu snimljana jedna scena iz filma Mamma Mia. Ko voli kozije staze i pentranje do iznemoglosti slobodno nek izvoli, ali gore sem crkvice nema ništa posebno. Jedino što je fascinantno je pogled i zbog toga vredi se pomučiti. 

Žao mi je što nismo obišli i Spilia plažu, do koje se dolazi šetnjom od crkve Panagija, pored koje smo prošli na putu ka plaži Ag. Ionais.

Koliko je gradić sladak, ja nisam mogla da odolim da svako slobodno vreme ne provedem  šetajući se i gubeći po uskim uličicama.

Još na početku letovanja smo znali da želimo da obiđemo i Alonisos, pronašli smo brod koji nam je delovao ok, Ima stakleno dno, ali tu se ništa ne vidi, tako da to i nije toliko interestantno. Cena krstarenja je 25e, a naravno ima i skupljih, pa ko uspe da vas nagovori. Krstarenje inače reklamiraju kao nešto fantastično, jer se prolazi kroz nacionalni marinski part, kao stecište mnogim vrstama biljaka, ptica kao i mediteranske foke i delfina. Tako da na svakoj reklami pored brodova stije slike delfina, foka...ali, od njih ni traga ni glasa. Možda izvire jednom u sto godina, ali nama nisu htele da se pokažu. Iskreno delfine sam videla dosta puta na nekim drugim krstarenjima gde nisu tako reklamirani.

Prvo smo obišli bivši glavni grad Chora. Pošto je to u brdu, bus nas je čekao odmah u luci i odvezao do gradića, naravno uz doplatu od 5 eur za povratnu vožnju, ako se ne varam. Pošto je mesto jako davno stradalo u zemljotresu, napravljen je novi glavni grad Patatiri, ali sada  je restaurirano više od 50% kuća. Tu smo se zadržali jedno sat vremena, ali to vreme jako brzo prođe.

Nakon grada uputili smo se na plau Leutos Gialos, i tamo smo bili malo duže. Naravno, suncobrani su svi bili zauzeti, ali na sreću iza plaže se nalaze kafići, čak i bazen sa đakuzijem, tako da smo se vrlo brzo i lako snašli.

Kao poslednja tačka na našem krstarenju bio je obilazak mestašceta Steni Vala. U suštini tu brod staje kako bi napravio pauzu za ručak. Ima puno taverni i poznato je po dobrim ribljim specijalitetima. Saki je od ranije čuo za ovo mesto i restoran Tassia's Cooking, gde redovno dolaze njegovi prijatelji iz nautičke škole. Za pristojne pare može vrlo lepo da se klopa. Ko nije raspoložen za gojenje, u blizini je plaža sa čistim, bistrim morem.

U povratku, u blizini luke na Skopelosu smo prošli pored Sarres plaže do koje nažalost može da se dođe samo čamcem.

 

Poslednji dan smo uživali u blizini na plai Stafilos, ipak nas je mrzelo da idemo dalje, a i vreme je bilo nešto obljačnjikavo. Tako da malo plae, malo šetnje po gradu. 

I još jedan sladoled slana karamela za kraj, nisam mogla da odolim. Vidim brod pristaje, a ja brže bolje udri po sladoledu, da malo ublažim tugu zbog odlaska. Pet sati na brodu, u pitanju je bio Hellenic seaways, ja sam odmah se uvalila na dobro mesto, ispružila i praktično preležala ceo put. Prolazi se i pored Skijatosa naravno, pa sam i tu ovekovečila par sličica. A onda Volos, pa kolima polako ka Solunu još par sati i kraj. Utisci su fenomenalni, sigurno nismo pogrešili u izboru, a volela bih jednog dana da se tamo ponovo vratim. Dobro, to kažem a i mislim za svako mesto gde sam bila. 

Poslednji dan letovanja sam provela pored Paralije, na već ranije pominjanoj plaži pored kompleksa Mediteranean village.