Zlatibor i Mokra gora

Konačno na Naksosu, Kiklade Grcka

Da počnem sa ovom simpa ilustracijom ostrva od strane Isabelle Skoog.

Godinama sam maštala da obiđem Naksos, iako više volim mala ostrva i manje turistička, ipak ovo ostrvo mi je bilo u vrhu želja. Krenuti agencijom iz Srbije je skup poduhvat tako da smo bili ove godine avanturistički raspoloženi i na pitanje da li je moguće otići u sopstvenoj režiji, odgovor je da mogu će je. Trebalo bi samo na vreme sve organizovati. Prvo izaberete datume, vidite kako se kreću cene smeštaja, šta booking šta airbnb i onda sačekate najpovoljniju kartu BG-Atina. Kupite kartu i rezervišete smeštaj. Zatim rezervišete brod Pirej-Naksos. Takođe da ne biste jurili sa aviona na broj, bolje je prespavati u Atini i onda ujutru uhvatiti brod ima u 6.45h tako da se ne gubi mnogo od dana. 

Naš aranžman je bio BG-Atina, dve noći u Atini, broj ujutru za Naxos, devet noćenja tamo i u povratku jedna noć Atina. Samo dobra organizacija i sve za oko 500-550eur.Mi smo već u martu znali gde letujemo, jer kao što rekoh sve se dugo organizovalo i krčkalo. 

Temperature nisu visoke, a takođe i prosečna temperatura mora je oko 24 stepena, što nije baš baš toplo, već nako malo rezi :)

Ostrvo je ogromno, bez kola ga je teško obići, a bogu hvala mi kola imali nismo :) Busom mogu da se obiđu najlepše plaže koje su i najbliže gradu, Bus ide na pola sata i karta košta od 1.80-2e u zavisnosti od plaže. Čim smo stigli i smestili se, prošetali smo do gradske plaže Agios Giorgos gde je pirkao vetrić i pravio talase koje ne podnosim. Malo sam se brćkala ali od plivanja nema ni reči. Uglavnom, kad ne bi bilo vetra mislim da je more ovde plitko, ali narednih dana nismo više dolazili sem uveče. Inače na svim plažama u blizini grada ima i delova sa ležaljkama kao i bez, pa ko šta voli. Pošto su ležaljke od zlata :) i cena im je takva. Takoreći viđala sam od 10-30eur, mada je prosek 15-20eur. Neka hvala, više volim da jedem nego da se izležavam. A i vodili smo se onom gde drvo vidiš ti peškir posadi.

Već kako sledeći dan rešili smo da krenemo u obilazak drugih plaža. Moram da kažem da busevi nisu baš uvek savršeno pratili red vožnje pa se dešavalo da nam se vozač nekad uspava pa čekamo sledeći, ali da ne grešim dušu u povratku nikad nismo imali problema. Što bi jedan "majstor" rekao:"šta se nerviraš, pa na odmoru si". I onda smo počeli da primenjujemo taj princim, ajd nema nerviranja kad dođe, dobrodošao je. Jedna od najlepših plaža je Agios Prokopios, More ima prelepu nestvarnu boju. Nije plićak, jer to me užasava, volim da plivam tako da te plaže sa baricom izbegavam. Jedan deo u "ukrašen" ležaljkama, ali meni je najlepši onaj divlji deo. Na kraju plaže ili početku kako se gleda, tj. kad gledate ka moru skroz desno ima delova sa stenama, ko ne voli da mu se pesak lepi za guzu. Mi smo inače na plaži pikirali par stabala, koja nisu pravila lošu hladovinu, i svaki put smo uspeli da nađemo mesto. Mada, najveći deo vremena se provede u vodi, bez obzira na ladnoću.

Posle toga smo se prošetali do plaže Agia Anna, koja je bukvalno na pet minuta odatle. Tamo je već neka žurka fazon plaža, mladi se šacuju, ležaljke 30e prvi red, sve trče ko će da baci toliko para. Grčka muzika ubi, ali eto ima ko i to voli :) Mi se malo brćnusmo i pravac nazad.

Grad je simpatičan u pravom kikladskom fazonu. Ko je bio zna o čemu pričam. Vidim sad je popularno ići na Mikonos, malo malo neka nazovi estradna zvezda se hvali slikama sa Mikonosa. Naksos još uvek nije tako turistički eksploatisan, vidim po plažama kao i mestašcima van glavnog grada. Sad je momenat obići ga dok još nije krenulo ludilo. Davno sam bila i na Mikonosu, dok naši još uvek nisu čuli za nešto više od Paralije, i tad je bilo popularno, a sad već ne mogu da zamislim. Verovatno bih sad morala bubreg da prodam da bih iznajmila ležaljku na nekoj popularnoj plaži. 

Nego, Naksos. Grad simpa, ima svega i grčki rad i moderni rad. Najbolji sladoled u waffle house. Gde god se krene, tu se završi, makar i u dva ujutru.

Obišli smo i plažu Plaka. Naravno sledeću od Agia Anna. Išli smo busom dokle god je vozio, skoro do kraja plaže koja je dugačka oko 4km. Imali smo ambiciju da peške odemo do sledeće Mikri Vigla. Plaka je manje eksploatisana, ima delova gde možete komotno da se osamite, tu i tamo vas iznenadi poneki golać, mislim prijatno iznenadi :) more lepo, mir, tišina, uživancija.

I tako odosmo do sledeće plaže Mikri Vigla, poznatoj po kite surferima. Meni uopšte nije jasno kako se oni svi međusobno ne poubijaju. Ovo je ozbiljan sport, ljudi po ceo dan vitlaju sa ovim. Ovde je praktično nemoguće ući u vodu, jer nije ni pristojno smetati ljudima koji ovo jako ozbiljno shvataju, a verovatno i čekaju po godinu dana da se bave time.

 

Inače tražeči plažu Mikri Vigla, napravismo pogrešno skretanje i naiđosmo na ovu čudnu stenovitu formaciju. Mnogo zanimljivo i super fotogenično, mada nisam baš sigurna da je i sigurno za plivanje. Videla sam jednu kućicu na točkovima takoreći kamper parkiran iznad ove nzv. plaže. Ljudi uživaju, mir, pogled prelep.

Pošto nismo imali mnogo opcija odlazaka busom, plaže se ponavljaju. Ova dole je Plaka. Takođe super zalazak sunca i izležavanje na plaži.

...a ovde malo Ag. Prokopios...

 

 

Želeli smo i da obiđemo neka sela u unutrašnjosti ostrva. Jako smo se dvoumili šta videti, jer za to je ipak bilo potrebno da se organizujemo, da vidimo red vožnje. Na samoj stanici, koja se nalazi u blizini luke dok sam kupovala karte za bus, sa devojkom koja tamo radi sam razgovarala šta vredi videti. Na njenu preporuku smo se ipak odlučili za Apiranthos. Zanimljivo je da smo imali red vožnje koji smo uzeli neki dan pre, ali na licu mesta smo videli da se to promenilo. Tako da pre plana najbolje je dan pre uveče proveriti da li ima izmena. Inače KTEL radi do kasno. Mnogo je simpatično selo koje su osnovali doseljenici sa Krita. Imali smo taman dovoljno vremena da obiđemo mestašce i popijemo po piće do busa za povratak.

 

Pošto sam ja opčinjena bojom mora na Naxosu, naravno napravila sam hiljadu, a možda i više fotografija. Naročito je fotogrenična plaža Ag. Prokopios. Boje su fantastične.

 

I kako da propustim zalazak sunca i pogled na portaru. Sa plaže Grotta se pruža stvarno najbolji pogled. Taj dan je toliko duvao vetar da nisam mogla da se popnem gore, ali bilo je junaka koji su naravno uspeli. Meni je i iz ovog ugla bilo uživanje.

Kada dođe poslednji dan na moru, uvek me obuzme neka tuga. Zaaaštooo moram da idem kući. Mada u mom slučaju to nije bilo kući, već prvo Atina, pa Solun. Jašta. I da se vratim na taj poslednji dan na moru. Gde otići, šta raditi. Ipak smo se odlučili za Ag. Prokopios plažu. Ima i urbano, ima i zavučeno. Sa jedne strane se nalaze i stene na kojima može da se sunča i izležava. Malo više je taj dan duvao vetar, nigde da se sakriješ. U delu gde su ležaljke se to manje osećalo, valjda jer je ušuškanije, al mi skroz na dugom kraju nađosmo uvučenu uvalicu. 

Ovo je jedno prelepo ostrvo i verujem da ko iznajmi auto može mnogo bolje da ga upozna i obiđe, jer mi smo samo jedan mali deo videli. Eto čak i autobusom smo uspeli da se malo snađemo i nije bilo strašno. Neko kaže mnogo je deset dana, je mislim malo je deset dana za ovu lepotu.