Kako se bliži praznik uzbuđenje raste, jer to znači da ćemo negde da putujemo. Pošto smo imali samo tri dana, naravno da smo se odlučili za Sloveniju, jer to nikad ne može da bude loš izbor. Na putu za banju Čatež malo smo zgrešili i skrenuli sa puta kako bismo obišli Maribor. To nam je jedini "veći" grad koji još nismo obišli. I onako ošamućeni od grčenja po autobusu, krenusmo u obilazak. Ja kao po običaju dok vodič priča ništa ne slušam, sram me bilo veš zvrndam okolo i fotografišem. Vreme je bilo malo maglovito pa grad nismo doživeli u punom svetlu, ali mogu da kažem da je i tad ostavio lep utisak na mene. Prvo što smo obišli je trg Slobode i zanimljiv spomenik posvećen žrtvama II svetskog rata.
Sad bi se sigurno neko pitao zašto se ova budala smeje pored spomenika, evo i ja se sad to pitam, ali rano jutro, ja umorna, nisam baš bila pri sebi.
Usput započe i kiša, baš lepo, al onako malo, samo da me nervira i pada po naočarima. Prošli smo i glavni trg ali pošto je u fazi renoviranja, ovlaš raskopan i zagrađen, nisam ga uslikala. Nakon toga smo obišli staru vinsku kuću u Vojašniškoj ulici 8. Zaštop je to zanimljivo, e pa zato jer tu raste najstarija vinova loza na svetu, ima preko 400 godina!!!!!! Ušlo i u Ginisovu knjigu rekorda. I to ljudi nije samo priča, sve je to provereno i potvrđeno od strane stručnjaka iz Pariza. A oni valjda znaju.
Naravno, ima tu malo i jeftine zabave za turiste, aman, pa zašto da ne :)
Meni se svideo i stari vodeni toranj u Usnjarskoj ulici 10. Nalazi se na samoj obali Drave, a bio je deo fortifikacije Maribora iz 16 tog veka. Ljudi, pa i oni su se bojali Turaka. Kasnije je služio kao vinski podrum. Skorz je lep plato pored tornja, ima naravno i labudova koji mi nisu delovali da im se sviđa naše prisustvo tamo.
Nažalost nismo stigli da obiđemo i kažu prelep glavni park, jer smo jurili da kupimo švedsku grančicu koju sam pronašla u apoteci u tržnom centru na drugoj obali reke. Inače, ogroman tržni centar, ko voli šoping, zašto da ne. Pređete Titov most i odmah tu je Europark Maribor šoping centar. Naravno kako to uvek ide, bilo je e samo da uđem da vidim ovo...i pola sata kasnije krenusmo sa par kesa punih čokolada nazad do centra.
Usput nam je pogled pao i na tzv. Piramidu. Da je bilo vremena mogli smo malo da planinarimo do tamo :) Maribor nam se svideo, simpatičan gradić i sigurna sam da će biti prilike da ga ponovo posetimo i obiđemo ono što nismo stigli ovaj put.
