Čupka ponedeljkom

Letovanje na Zlatiboru

Umesto Grčke uputismo se na Zlatibor, jeste da nema more, ali bolje i uživanje u prirodi nego sedenje sa maskom u kancelariji. Usput smo napravili pauzu u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, napravili par lepih sličica i nastavili put dalje.

Vlada i Ana već par godina idu u apartmane Zlatibor 1000 i moram da kažem da ne greše. Lepo je i što su izabrali apartman sa bazenom, koji dele nekoliko apartmana, ali nikad nema gužve. Voda je bila malo hladnjikava, ali mi koji inače idemo na bazene smo navikli i na gore :)

Centar Zlatibora je postao ruglo, grade se neke zgradurine, nema više onog planinskog šarma, ne znam šta pokušavaju da postignu. Tako da kola su spas za pronalazak super okolnih destinacija za uživanje.

Naravno uvek je pametno otići do Tornika. Ko nema kola, može i taksijem, nije ni to strašno. Pronašli smo jednu stazu koja vodi kroz šumu pa malo uzbrdo. Meni je bilo zanimljivo da berem poljsko cveće, ali posle nađosmo i divlje maline koje su još ukusnije od cveća :)

U povratku smo samo zarad dobrih fotografija svratili do Ribničkog jezera. Bilo je i hrabrih ili ludih koji su se kupali.

Već sledeći dan smo se okuražili da se popnemo na žičaru. Ja se malo plašim, ne visine, nego silaska sa žičare, uvek zamišljam kako se saplićem i padam, žičara me kači i vuče, ja visim, aaaa. Ovo je sigurno neka dijagnoza :)

Sa vrha smo se vratili peške. Lepa deonica za šetnju, mislim ako se ne plašite medveda i vukova. Usput ima lepog cveća, od kojeg ja na moju žalost nisam prepoznala Ivanjsko, koje je odličan čaj. I sad žalim što nisam nabrala.

Takođe smo raširili ćebad, sunčali se, igrali frizbi, jeli sendviče naravno.

Deca su bila uzbuđena što smo posetili i Sirogojno. Vule je pitao kako su oni tad živeli kad nisu imali igrice na telefonima :) 

A šta posle napornog dana, već malo opuštanja u bazenu...

Šetnja do spomenika se pretvorila u šetnju do krčme Gaj iza spomenika, pa otuda spomenika i nema na slikama :)

I to je to za sada. A da li će biti mora, to samo korona zna...