Padova

Trevizo

Stigli mi u hotel u naše malo mesto Noale, raspakovali se kao, pola sata odmorili i Boki dao ideju da uhvatimo voz do Treviza. Na recepciji nam rekoše da ima bus koji staje ispred hotela. Došli mi na stanicu, kao gledamo ne znamo ni kad ima, i nije prošlo par minuta nailazi bus piše Trevizo. Uskočimo mi, platimo kartu i pravac tamo. Na stanici pitamo kad ima bus za nazad, kaže posledni uu 19:45h. I tako se mi prošetamo, malo mesto, brzo se sve vidi, na kraju pojedemo picu i kao polako nazad. Dođemo do stanice, kad bus otišao u pola osam. Kuku lele, setimo se ima voz, trk na stanicu. Juri gledaj gde se karte kupuju, ma nema vremena, vidim ja gde je peron istrčimo, voz nailazi, mi utrčavamo. Nisam sigurna da karta može da se kupi u vozu, ali šta je tu je. Sedimo mi, tek kaže Boki piše na monitoru sledeća stanica Udine. Znoj me obli. Pitam gde je bre to. Majko moja, sreća te je bila greška. Povratak je preko Venecije, tj. ide se u Veneciju pa se tamo hvata drugi voz za Noale. Tamo sreća kupismo karte pa sačekasmo voz i lepo stigosmo.Avantura, ali sa srećnim krajem.

 

Trst

Za praznik smo se na Bokijevu inicijativu odlučili na turu po Italiji, po ko zna koji put. Kao da smo mi birali, u busu smo dobili šarage, smestili se opušteno. Moje omiljeno mesto u busu za izležavanje. Prvi grad koji smo posetili je Trst. Naravno, sve znamo, pa smo se odvojili od grupe i ja pravo u prodavnicu po moju omiljenu đanduju čokoladu, takoreći pet komada. Jedna je odmah pala za slobodu. Divan dan, sunčan, jakna je bila suvišna. Opuštena šetnja po centru.