Iznenada, totalno neplanirano smo otputovale u Pariz. Jedan dan gledasmo kakvih ima aranžmana, sve rasprodato, i niotkuda se pojavi šansa da idemo u Pariz. I tako ničim izazvano, kupismo wizair karte, rezervisamo hotel Hôtel Océanic - Grands Magasins. Super lokacija, blizu je metro, prekoputa prodavnica, ima kafića i restorančića, takođe na minut dalje je šoping centar Saint Lazare. Jedino, wiz air vas vodi malo dalje od Pariza u mestašce Bove. Karte povratne mogu da se kupe online i bolje tako a i jeftinije, dobiju se na mail. Koštaju 29.9eur. https://www.busbeauvaisparis.com/ Ovako mora da se čeka na šalteru da se kupe karte. Inače je stanica kao mini bus stanica vidi se čim se izađe sa aerodroma. Bus vozi do stanice Porte Maillot, tu staje metro 1. Obavezno, ali obavezno mora da se ponese platna kartica, jer metro karta ne može da se kupi za keš. Samo isključivo kartica. Može da se skine aplikacija na telefon i na njega mogu da se kupe deset karata ima opcija da se očitava telefon svaki put kada se ulazi u metro. Međutim službenica mi je rekla da neki telefoni to mogu neki ne. Tako da je sigurnije da se kod nje kupi kartica i na nju učita deset karata. Posle može da se dopunjava preko mobilnog ili na metro stanici. Aplikacija je bonjour RATP, a kartica je Navigo Easy. Nama je taman poslužilo po devet karata i jedna ostala za drugi put. Inače važi deset godina.
Stigle u hotel, super prostrana soba, takođe i doručak je odličan, ima svega, i to veče smo odlučile da odmah odemo da vidimo Ajfelov toran, naručito kako svetluca na svakih sat vremena. Pravo metroom do stanice Trokadero. Dosta ljudi, a lepo je i što je bilo i uličnih muzičara, pa su upotpunili ugođaj.
Takođe smo se prošetali do ulice Avenia de Camoens, odakle se takođe pruža lep pogled na toranj. Još je bio Dan državnosti Srbije, i iza je vijorila naša zastava.
Na kraju smo otišle do Rue del Universite gde je bilo još istomišljenika i ljubitelja dobre fotografije.
Drugi dan smo poranile i imale smo zakazanu postetu Operi. Pošto sam ja ranije već bila u Parizu i obišla skoro sve glavne znamenitosti, a i pošto nismo sad imale ni mnogo vremena, rešile smo da samo obiđemo Operu. Ko može ne treba to da propusti. Zadržale smo se dva sata bukvalno, jedva izađosmo. Ako se ne varam ulaz je bio 15eur i takođe smo kupile online.
Ujutru je baš padala kiša, bile smo ko dva pokisla miša, bez kišobrana, ali dok smo lunjale po operi, lepo se osušismo, kiša prestala, totalno lep dan ispade. Mi fino odatle pešaka odosmo do Monmartra, korak po korak. Prvo smo stigle do Moulen Ruža a onda počeli uspinjanje po uličicama. Izdržasmo junački. Inače muka u Parizu, ne vidosmo mnogo javnih wc, a i jedan na koji smo naletele je bio tipa 2,5-3eur. Ma rekoh ima da crknem ali ne ulazim. Tako da parola snađi se, ili u pekari kad kupite nešto iskoristite, ili npr galerija LaFayette...takoreći ko će bre još da da pare za to.
Nakon Monmartra smo se spustile metroom do Jelisejskih polja, prošetale skroz do Trijumfalne kapije i rekosmo dosta za danas. Šta je mnogo, mnogo je. Ajd dobro, uveče prošetasmo i do Luvra i to je to od nas za taj dan.
Umalo da zaboravim, bile smo i u galeriji La Fayette gde je na poslednjem spratu izlaz na terasu besplatan i pruža se lep pogled na Pariz. Kao što rekoh padala je kiša pa slike nisu nešto, ali smo slikale kupolu koja je fascinantna.
Treći dan smo se odlučile za opušteni program lutanje po Latinskoj četvrti, Sen Žermenu i malo do parka Luksemburg. U Latinskoj četvrti je slatko da se sedne na neki ručak, ima i čini mi se neke brze hrane tipa giros i slično. Takođe tu je stara knjižara Shakespeare, svi to žele da vide. Blizu je i Sorbona i Panteon.
Prelepo nam je bilo u parku, ono sokić, stolica i sunce, opuštanje. Puno ljudi, baš baš nešto što nam je trebalo.
Lagani ručak u prvom simpa pariskom lokalu...
Šetnja pariskim mostovima, prošle pored Palate Invalida...
Na kraju ipak pogled sa LaFayette galerije..
Malo smo se zezali na našoj terasi, napravile simpatične slike, šampanjac je popijen...
Ujutru smo još imale vremena da odemo do šoping centra u blizini, par sati malo trošimo pare i nakon toga polako pravac aerodrom. Na sajtu busa tačno piše koji bus treba da uhvatite za konkretan let, ali ne lezi vraže, to što smo bile dva sata ranije ništa nije značilo. Na aerodromu je haos, tolika gužva, red se ne pomera, radile samo dve službenice za pregledanje pasoša. Ni za četiri sata ne bismo stigle da nas nisu izvukli iz reda. Još smo stajali na pasoškoj kada je avion trebalo da poleti. Onu neorganizovanost nigde nisam videla. Sreća avion nas je čekao. I tako se završi još jedna avantura.
