Popodne smo iskoristili za šetnju po Volosu. Jako podseća na Solun, samo mu fali Bela kula i ima višak jahtica. Toliko o krizi, kafici su puni, pijucka se i uživa.
Meni omiljeno mesto je Makrinitsa, poznato kao selo sa najlepsim pogledom na Volos. Ja bih rado tamo imala kuću.
Uspela sam da se vidim i sa mojom kumom Marijom i upoznam njenog sinčića Argirisa. Kao da tri godine nije prošlo.
Prvi maj je protekao u obilasku raznih mesta, stigli smo i do manastira kao i do primorskog mesta Kala Nera.
Još jedno prejedanje u restoranu Kritsa u Portaria, u kojem smo isprobali sve specijalitete. Nikada neću zaboraviti ukus kolača portokalopita sa sladoledom od vanile....mmm...i to sve u kombinaciji sa vinom.
Zadnji dan smpo proveli u planinarenju na poznatoj stazi monopati ton kentauron. Tamo bih kampovala, samo da je dozvoljeno.
Kada je trebalo da krenemo za Solun, na prevaru sam uspela Sakisa da odvučem na suprotnu stranu, još jednom do Makrinitse...kako da odem iz ove lepote.
U Solunu sam nastavila druženje sa svojim dragim drugaricama i njihovom dečicom.
Još jedan oproštaj....