Naša putovanja se spontano planiraju, i to ne gde želimo da idemo, već gde nam se ukrštaju letovi. Ovog puta izbor je pao na Milano, ali samo kao usputnu stanicu ka Bolonji. Svi stalno govore da u Milanu sem Duoma nema šta da se vidi, međutim naravo da grad drugi po veličini u Italiji nudi mnoštvo interesantnih lokacija koje bi treblalo da se obiđu.
Po sletanju na Malpensa aerodrom, imala sam opciju da busom (malpensa shuttle) ili vozom (malpensa express) stignem do centralne stanice, cena u jednom pravcu za oba je 10 eur. Bus staje levo čim se izađe sa aerodroma, i pošto je bio već parkiran, uletela sam u njega. Prvo veče završismo u Breri, simpatičnom kraju Milana (oivičen ulicama via Garibaldi, via Brera), sa uskim kaldrmisanim ulicama i restoranima. Meni se doduše čini da Italijani ne vole baš da jedu, ili smo mi malo zakasnili i sve je bilo zatvoreno. Jedva smo našli mali restoran pizzeriju, i tu su nas zbrzali, ajde ajde, birajte tu pizzu, uskoro zatvaramo. Ne mogu da kažem, bila je ok. Ja ne volim mnogo tanke pizze sa kojih fil iscuri. Ova je bila taman debelo-tanka koliko treba i ljuta taman da crknem od vrućine :)
Naš hotel Bagliori www.hotelbagliori.com je blizu ulice Corso Buenos Aires, idealno za šoping manijake, pa smo drugi dan krenuli tim pravcem. Ulica se nastavlja na Corso Veneziju, dugu 1km. Tu već ima štošta da se vidi i obiđe, San Babila crkva sa stubom na kom se nalazi statua lava koji, kažu da je ukraden iz Venecije :), Seminario Arcivescovile, Palazzo Castiglioni, Palazzo Rocca Saporiti, Porta Venezia... A iz Venezije ulazi se u Vitorio Emanuele koji vodi do Duoma. Kome se ne šeta, metro je tu i za pet minuta se stiže na drugi kraj. Karta je ako se ne varam 1,60eur.
Porta Venezia
Seminario Arcivescovile
San Babila
Trg Duomo
U samom centru nalazi se Duomo, gotička katedrala, jedna od najvećih na svetu, čija je gradnja započela 1386. godine. Pošto ja ne marim mnogo za crkve, meni je od istraživanja unutrašnjosti, zanimljivije bilo to što je bila moguća šetnja po krovu. Pa sad ko voli nek izvoli, liftom 12eur, a stepenicama 7eur, radno vreme od 9-16.15h.. Ko je imalo u formi, penjanje stepenicama nije nikakav problem. S obzirom da kod nas ume da nestane struja, pa je pentranje do stana uvek normalna stvar, tako i logičnije jeste da razliku potrošimo u piceriji nego na lift :) Iskustvo je bilo fenomenalno.
Na vrhu se vidi Madonina, statua visine oko 4metra.
Meni omiljena slika koja predstavlja spoj prošlosti i budućnosti. Moderna zdgrada Palazo Lombardia se vidi u pozadini, najveća u Italiji sa svojih 39 spratova.
U pozadini se vidi zgrada Torre Valesca, izgrađena pedesetih godina prošlog veka, tada je predstavljala najmoderniju zgradu u Milanu.
Galerija Vittorio Emanuele II
Tog dana u žurbi još smo stigli do ulaza u Castello Sforzesco čiji se ulaz Tore del Filarete trenutno renovira. Tu se nalaze i mnogobrojni muzeji, koje na žalost nismo stigli da obiđemo. Malo smo se slikali ispred i odjurili na metro prema hotelu.
Pošto smo put planirali sigurno mesec dana, imali smo unapred kupljene karte za voz. Međutim ni to nam nije pomoglo da stignemo na stanicu na vreme:) malkice smo se prešli sa vremenom. Eto, nekad taj prevod sa grčkog na srpski u mojoj glavi ne funkcioniše, pa sam pojela nekih 10min. Trčali smo sve sa koferima, tražeći sa kog perona nam kreće voz, i onako zadihani istrčali uz stepenice stanice Garibaldi, tek da vidimo da voz kreće i odlazi. Sreća u nesreći da je sledeći kretao sa sat vremena sa centralne stanice. Ukapirala sam da sam histerična žena, dok je Sakis totalno suprotno, da da, naravno nije žena, a nije ni histeričan. Kod njega je sve ok polako. Da je Srbin, bio bi verovatno iz Novog Sada :)
Posle sat vremena putovanja 300km/hstigli smo u Bolonju na centralnu stanicu, uhvatili bus 36, platili kartu od 1,5eur i doklackali se do našeg hotela Aemelia www.aemiliahotel.com/index.asp?IDLingua=2 gde nas je dočekao tamnoputi Italijan Ibrahim. Kad smo kod tamnoputih, u Italiji ima veliki broj imigranata iz ja bih rekla Pakistana, meni tako bar izgledaju, možda grašim...Što se tiče populacije u Bolonji, ja bih po slobodnoj proceni rekla da su 90% mladi ispod 25 godina, pa ko voli nek navali :) ja sam moje pile već našla :))). A kad smo već kod hotela, divan hotel, ljubazno osoblje, fenomenalan doručak. Naručito me je oduševilo što sam mogla da napunim tanjir i na poslužavniku odnesem Sakisu u sobu, jer on naravno nije ranoranilac. Koje su to količine hrane koje sam pojela, ne bih o tome :)
Porta San Vitale
Pinakoteka Nazionale di Bologna je galerija u kojoj mogu da se vidie radovi Rafaela i drugih poznatih slikara. Sakis je to proučavao milimetar po milimetar, kao da je želeo da im ukrade tehniku :), da smo imali vremena, verovatno bismo ostali danima. Rekla sam sa njim nikako u Luvr!
Porta san Donato (o Zamboni). U ulici Zamboni se nalazi i najviše kafića. Takođe za noćni život se preporučuju i ulica Saragozza i ulica del Pratello. U blizini u ulici Mentana br. 1 nalazi se Osteria dell Orsa sa domaćom klopom, i pristupačnim cenama. Nalepše u Italiji je to što je zabranjeno pušenje u restoranima, tako da možete da uživate u piću i klopi a da vas ne guši dim.
U pozadini se vide tornjevi Asinelli i Garisenda. Asineli je visoka 97 metara, 500 stepenika do vrha, izgrađena 1115 godine. Od svojevremeno 180 tornjeva, ostalo ih je oko dvadesetak. Toranj Garisenda je takođe sagrađen u 12 veku, i duplo je niži. S obzirom da je nakrivljen kao i toranj u Pizi, nije dozvoljen ulazak.
Palazo del Podesta sa zvonikom Torre dell Arengo.
Palazo d Accursio je sedište dva muzeja Collezione Comunal d Arte i muzeja Morandi.
Nova godina se tradicionalno u Bolonji slavi na trgu Maggiore, paljenjem statue, koja je svake godine drugacija. Ove godine je nazvan šou Dallalto (odozgo), valjda se misli na DJ Lena koji je puštao muziku sa balkona Palazzo Re Enzo. U ponoć je trebalo da peva Kasabian, ali ja to nešto ne čuh :) I da ne zaboravim, ovo simpatično majmučne koje označava prethodnu godinu, spališe na lomači, ni krivo ni dužno, valjda u želji da nova godina bude bolja. Ajd, pa da vidimo i to čudo.
Uslikala sam ga dok je još bilo lep i čitav.
Šetnja ekskluzivnom ulicom Farini, koja je pored ulice D`Azeglio, Dell Indipendeza poznata po šopingu. Radnje rade dvokratno 9-13h i 15.30-20h.
A
Piazzetta dei Servi di Maria
Trg San Stefano je prelepi trg poznat po komplaksu sedam crkava. Neke datiraju još iz osmog veka.
Jedva me je nagovorio da se popnemo na Asinelli. Da nisam pročitala neki članak nikad se ne bih dvoumila, jer nemam strah od visine, mada ni najhrabrijima nije baš svejedno kad krenu da se pentraju uskim drvenim stepenicama. Inače kažu da student koji se popne na vrh, nikad neće da diplomira. Ovo me nije naručito potreslo, malo je kasno za to. Nego druga stvar, par koji se popne, raskinuće. Tako da...šta reći, prkosimo sujeverju :) Ulaz je 3 evra, ako nešto krene po zlu, idem da tražim odštetu!
Loggia dei Mercanti
San Petronio Basilica
Neptunova fontana koju zovu il Gigante, napravljena 1566. godine, nalazi se na trgu del Nettuna, odmah pored trga Maggiore. Nalazi se odmah pored Re Enzo palate, koja je jedna od najstarijih građevina.
La Piccola Venezia liči malo na kanale u Veneciji. Niotkuda se pojavljuje rečica Reno u ulici Righi. Interesanto za slikanje.
Novogodišnja većera u Roso pomodoro restoranu. Iako smo imali rezervaciju, čekali smo pola sata da dobijemo mesto. Za promenu sam jela njoke sa morskim plodovima, fantastično.
I konačno smo dočekali spaljivanje majmunčeta, tj. stare godine.
Jutro prosle dočeka, sve oprano, očišćeno, za pravo čudo ljudi budni, izašli da uživaju u prvom sunčanom jutru 2013. godine. Nadam se da nam cela godina bude kao taj prvi januar, osunčan u svakom pogledu!
I tako bez žurbe, otkrivali smo neke skrivene delove grada, željni da ostanemo bar još koji dan u ovom preslatkom gradu...
Pronašli smo i lep park Montagnola.
Crkva sv. Petra
Ovog puta smo imali više sreće sa vozovima, tako da stignosmo na vreme, čak smo i malo sedeli u parku pred stanicom, gledali jednog crnog propovednika koji je imao svoju seansu pred kamerom pričajući o pošastima modernog društva. Nas je ubedio :) Grickajući kroasane i pecivo koje smo spontano maznuli iz hotela, dočekasmo voz, i za til čas obresmo se u Milanu, gde nas je dočekalo kišno popodne.
Iskoristili smo vreme da se ponovo prošetamo do Sempione parka pored castello Sforzesco.
U daljini se vidi trijumfalna kapija, a Vesna mi rekla da nije baš sigurno po mraku da se šunjam po parku, pa ja rekoh, bolje da smo bliže civilizaciji...
Unutrašnjost galerije Vittorio Emanuele II, prekriven staklenim krovom, ukrašen mozaicima i statuama. Povezuje trg Duomo sa trgom della Scala.Mozaici na podu prikazuju vuka za Rim, ljiljana za Firencu, bika za Torino i belu zastavu sa crvenim krstom za Milanom.
Kažu ko petom stane ja bikova j..a (ne bih da budem vulgarna, al vidite i sami gde je izlizan mozaik) i okrene se oko sebe, doneće mu sreću...ja sam nako preventivno probala. E, a niko nije video :)
Završi se još jedno putovanje, a u Milanu mi je ostalo još mnogo stvari koje nisam videla, tako da sledeći put me čeka Leonardova Tajna večera, šetnja uz Naviglio, Pinakoteka Brera...i još ponešto.
