To je ispala i bolja opcija od odlaska u Solun, s obzirom na to da su Terra i Gea prestali sa svakodnevnim vožnjama sve do maja. Atina je jedan od gradova u kojima se osećam kao kod kuće. Vreme nije bilo baš onakvo kakvom sam se nadala, ali ne mari.
Kao i svaka šetnja do sada, sve počinje od trga Sintagma i šoping ulice Ermou.
Mi smo naravno na Sakijevu zapovest završili u kafe bistrou Yiasemi www.yiasemi.gr u ulici Mnisikleous 23. Ako se tamo nađete nemojte da propustite, super je mesto za kuliranje, što bi mladi rekli. Imaju razne vrste zanimljivih pita za po 5e, tradicionalnih grčkih slatkiša poput portokalopite, lemonopite, halve..Mesto je puno šarma. Dok smo sedeli, odjednom se stuštio grad i kiša, imali smo sreće da se blago smeškamo dok gledamo kako kiša udara po prozorima.
Volim te toliko da to ne može da stane ni na jedan zid. Lepa poruka na zidu jedne od kućica.
Za kraj prvog dana popili smo po čašu belog vina na krovu hotela A na Monastirakiju. Iako je bilo malo hladno želeli smo da uživamo u prelepom pogledu na Akropolj. Unutra su se mladi zabavljali, a mi hrabri turisti smo ipak napravili bolji izbor.
Ja ne znam šta mi bi, ali u pentranje do Likavitosa sam krenula u cipelama sa potpeticom. Pre više godina sam se na brdo pela žičarom, ali dan je bio lep i odlučili smo se da pešačimo, ali ne iz Kolonakija. Pošto smo bili smešteni u blizini metro stanice Ambelokipi, brdu smo prišli iz ulice Daskalogianni. Moram da priznam da je mnogo lepše doći peške, jer je priroda prelepa i pogled je fantastičan.
Na Monastirakiju sam se zaletela u omiljenu poslastičarnicu i uzela profiterole, njam. Klopajući smo odšetali do stanice Thissio, a odatle prošetali oko Akropolja. Ideja mi je bila da na Akropolj odemo sledeći dan, u nedelju i to poslednju kada je ulaz slobodan. Već od prvog aprila karte se plaćaju svaki dan, a ulaz će biti 20e. Naravno zbog Sakija koji voli da se razvlači po krevetu do kasno popodne, zakasnili smo i u 15h već je bilo zatvoreno. Sa suzama u očima sam shvatila da ništa od moje dobre organizacije.
Uspeli smo samo da se prošetamo pored Odeon Herodes Atticus i popnemo na Areopagus uzvišenje u blizini Akropolja. Dobro da nije došlo do proklizavanja, jer je gore od kiše bilo prilično klizavo.
Nakon odmora o umiljenom bistrou, otišli smo i do muzeja, koji izgleda fantastično, ali i delimično poluprazno. Da li će grcima ikad biti vraćeno ono što su im drugi spontano prisvojili, ne znam. Za cenu od 5eur svakako vredi posetiti ovaj muzej.
Poslednje veče smo se prošetali po Psiriju, delu grada pored Monastirakija, poznatom po noćnom životu. Na kraju posle Six D.o.g,s, //sixdogs.gr/about/garden Avramiotou 6-8, super skrivene bašte do koje se dolezi silazeći niz stepenice i prolazeći kroz hol zgrade, završismo u Tranzistor baru u Protogenous 10, www.facebook.com/tranzistorcafe Nakon alkoholisanja i đuskanja kao pravi atinjani, uhvatismo noćni bus i pravac kući. Inače karta za bus/metro i danju i noću je 1,40e, mada smo mi veći deo grada obišli peške. Dobro je za razgibavanje.
Od centra do aerodroma ima dve opcije, metroom za 10e po pravcu, ili busom X95 za 6e. Bolje busom da uživate još malo u gradu.
Kao i svaki put, opet mi je falio bar još jedan dan. Ne odosmo do mora, do Blue kafea na Alimosu, ne popeh se na brdo Filopapou, ne prošetah nacionalnom baštom u centru, ne kupih parfem od vanile u Hondosu....Ništa, moram uskoro ponovo tamo.
