Koja se to sudbina sa nama poigrala da ovo leto skoknemo do Sutomora. Da li to što je rođak kupio apartman, pa nas pozvao u izvidnicu, ili što se deci baš baš išlo na more, a ovo se zgodno namestilo. Eto, mnogo godina nisam bila, sigurno dvadeset. Moram da kažem da pamtim malo drugačije mesto. Bilo je više kafića sa finom muzikom, manja gužva na plaži, manja gužva na šetalištu. Šta da kažem, ko ne može negde bolje, onda je i ovo ok. U suštini, ono što je bolje nego pre jeste more, nije prljavo. A da je hladno, jeste. Čak i meni koja sam se naučila na hladan bazen u toku cele godine, ovo je bilo hladno. Vetar je stalno duvao, u more jedva uđeš i ne može dugo da se izdrži. Na plažu smo išli u deo gde su ležaljke bile 15e. Čime je to opravdano, ne znam. Pošten toalet nema. Uzmeš ključ na šanku pa u toi toi, ili nešto slično. O čišćenju nema ni govora, Tako da samo ako moraš, ako je baš baš baš frka. Sreća te ga ne naplaćuju, to bi bilo previše. Na plaži može samo piće da se naruči, hrane nema, ni voćkica ni salatica, ničega. Ajd, pa dobro. Zašto onda smaraju o paradajz turistima, pa ljudi se samo snalaze, kad već na plaži nema ničega sem krofnice krofnice. Zalazak sunca standardno lep. Uveče pakao. Ne može da se hoda na šetalištu. Znači bolje ostati u smeštaju, kupiti neko piće, pustiti muzikicu i uživancija. Ma meni je bio doživljaj da ležim i čitam knjigu. Hrana, šta da kažem, ne poštuju osnovnu higijenu. Istim rukama uzimaju novac i pipaju hranu. Neka hvala. Tu i tamo ima nekih kafića sa ok muzikom i ima i za decu onih mamipara sa igicama i kojekakvim glupostima. Ko voli gužvu, milion ljudi u vodi, čovek na čoveka, onda super. Ma meni je bilo super. Nov apartman na par minuta od plaže. Ustanem u osam, odem da zauzmem ležaljke u prvom redu do mora. Skoknem u prodavnicu, posle napravim doručak, ustanu snajka i deca, jedemo i onda do uveče paža, izležavanje, čitanje knjige, tu i tamo malo se skvasim. Uveče eventualno malo nazovi šetnja, svaki put se pokajasmo. Pa nazad na spavanje. Milina. Ne žalim se. 
