Kako me je Porto osvojio za tri dana

Davno sam bila u Lisabonu i to mi je do danas jedan od omiljenih gradova, a dugo sam želela da posetim Porto. Većini se Porto više sviđa, ali meni je Lisabon ipak ostao u srcu. U porto smo išli u oktobru i to u drugoj polovini, ali tamo je praktično bilo leto. Dugo se putuje jedno četiri ipo sata, ali ok, prespavah let. Sa aerodroma ide metro linija E-ljubičasta i ide se do stanice Trinidade.
Potrebno je da kupite Andante karticu, i platite jednu kartu za Z4 zonu. Inače ne može da se stave različite zone na karticu, a većina mesta u gradu je zona 2. Prvo istrošite tu zonu koju imate i onda može da se promeni zona. Takođe svako mora da ima svoju karticu.Kad smo stigle u naš tzv hotel Gardenia aparathotel, umalo šok ne doživesmo. To su u stvari apartmani, i self check in. Mi to nismo znale, jer nam na bookingu nisu poslali obaveštenje ni uputstvo za čekiranje. Navodno šalju sat vremena pre predviđenog vremena za čekiranje. Nebitno je to što smo mi stigle ranije i stajale ispred na suncu i pitale se šta da radimo. Zvale broj niko se ne javlja. Sreća spremačica usisavala i otvorila vrata pa nekako uletesmo i sporazumesmo se. I onda brzo pravac grad. U blizini našeg smeštaja je i glavna šoping ulica Rua de Santa Catarina, pa smo lagano krenule u šetnju. Ubrzo smo stigle do poznatih plavo belih pločica koje su svuda po gradu. Naravno moralo je da padne jedno slikanje i borba sa Kinezima ko će uhvatiti bolji ugao. 

Prvog dana oko 18h smo imale zakazan obilazak Livraria Lello, poznate knjižare koja je bila inspiracija za snimanje filma o Hari Poteru. Ulaz je deset evra, a mi smo kupili online i došle na vreme. Čeka se jedno desetak minuta da se uđe. Unutra ima puno ljudi i ne miriše baš lepo, ali je knjižara stvarno prelepa. I naravno opet Kinezi, borba sa njima je bila ljuta prsa o prsa. 

Iz knjižare smo se lagano spustile do Passeio das Virtudes vidikovca kako bismo uhvatile zalazak sunca. Ali, ne lezi vraže, dok smo u lokalnoj prodavnici kupovali sokiće, sunce je već rešilo da zađe, ne mareći za našu želju da uživamo. Mesto je više za mlađu ekipu, malo se pijucka, malo nešto drugo, ali uglavnom, nije loše videti. 

Drugi dan osvanuo, mi razdragano krenusmo u šoping centrar u potragu za Primarkom, raj za nas budžet ograničene korisnike :) I tako nađosmo neki tc koji i nije tako daleko od nas i brate mili provedosmo tamo pola dana. 

Posle se dognasmo nekako i krenusmo u obilazak centra i Ribeire. Prvo Centralna železnička stanica, to pod obavezno São Bento stanica.

A zatim šetnja ulicom Rua das Flores, ali vrlo brzo je pao i mrak, pa smo se uputili do reke da gledamo most Dom Luís I. 

Probala sam i pastel de Nata, ok ali za manje para ima i u prodavnici da se kupi.

Odgledasmo i jedan vatreni šou, nije bilo loše, a slučano se tu zadesismo, jer smo samo sele da odmorimo.

Eto i trećeg dana i nama poslednjeg, krenule smo bez plana i programa u laganu šetnju, sa idejom da dočekamo zalazak sunca sa druge strane reke. Ja sam za tu specijalnu priliku ponela i haljinu sa idejom da se negde presvučem. 

Prva bitna stanica nam je bila Se katedrala, ulaz je nešto sitno simbolično, malo je bilo mučno čekanje na suncu, ali isplatilo se. Stvarno smo uživale u svakom kutku ove katedrale. 

Iiii dugo očekivani momenat se desio pored jedne crkve, bože me sakloni, kako sam uspela da se presvučem, ne znam ni sama. Nadam se da neću izaći u nekim novinama, ili ne daj bože tik toku. Aliii evo mene u punom sjaju. 

Najbolja odluka koju smo donele jeste da ne čekamo zalazak na livadici u parku, gde se nakupilo stvarno milion ljudi, već smo ušle u kafić koji je baš lep i u staklu. Ideja je bila da pred zalazak izađemo, ali nije bilo potrebe. Tu smo stvarno uživale, koktel, pizza, dj...i na kraju i zalazak sunca. 

I naredno jutro, jedno brzinsko slikanje u našem smeštaju, pa pravac aerodrom. Nažalost nismo stigle da se prošetamo do plaža ili da se vozimo brodom po reci, ali verujem da će biti opet prilike da posetimo ovaj lepi grad.