Cinque Terre: Manarola i Riomaggiore

Za sam kraj, u totalnom vremenskom škripcu su nam ostala sela Manarola i Riomaggiore. Bukvalno smo istračale iz voza pogledale na monitoru kad su sledeći vozovi i rekle društvu  da obavezno hvatamo onaj u 6.22h. Tako da smo imale 40 min da obiđemo Manarolu. Dok smo se okrenule, već je prošlo desetak min. Od stanice ka gradu vodi pešački tunel. Po nekoj logici krenuli smo levo ka luci, pronašle put ka lepom vidikovcu (takoreći put ka Corniglia) i išklocale se, a zatim odmah pravac stanica. Ako se krene desno od tunela put vodi do trga Papa Innocenzo IV. Papa nažalost ovaj put nije došao na red.

I za kraj nam je ostao Riomaggiore. Scenario isti kao i za prethodno selo. Trk iz voza kad ono gde poći. Uhvatismo neke naše i oni nam rekoše opet kroz tunel kraćim putem. Tunel je prelep, mene podseća na akvarijum, što sam primetila tek u povratku. Inače čim smo izašle iz tunela zbunjene gledamo gde sad. Treba sići niz stepenice kroz neke prolaze ka luci. Tamo smo opet napravile foto sešn, a onda protrčale kroz obližnje uličice i opet trkom do stanice na voz u 19.25h do La Spezia.

Žao mi je što nismo imale vremena da malo istražujemo i ova poslednja dva sela, naručito što sam želela da prepešačimo između njih, jer 20 min šetnje nije ništa strašno, međutim nedostatak vremena nam je pokvario planove. Sve mi to govori da ću sigurno ponovo tu doći.
Iz La Spezzia smo krenuli put kuće, 15 sati putovanja, ali svi onako komirani to nismo ni osetili.

Cinque Terre: Corniglia

Samo što smo izašli iz voza u Corniglia, sreli smo društvo iz busa koji su nam razočarano rekli da im se tu nije svidelo i da ne treba da se mučimo. Naravno sto ljudi sto ćudi, ja sam svakako želela da vidim i ovo selo. Od železničke vode dva puta, uz stepenice ili mini busom do grada (besplatno uz voznu kartu koju smo imali). Nebitno je napomenuti da  nam vodič to nije predočio te smo krenuli u planinarenje, 377 stepenica uzbrdo. Još vrućina upekla, ali bar divan pogled na more. Corniglia je jedino selo koje nije na samoj obali već 100 metara iznad mora. Čim se popnete uz stepenice (čuj čim...treba se popeti) krene se levo do centra, i nailazi se na malen trg. Desno se nalazi crkva Sv. Petra iz 14 veka, a ispred je i simpatičan kafić,  ko hoće malo da odmori, kao i česma gde moe da se sipa voda za piće. Levo od  trga se ulazi u glavnu ulicu Fieschi i pravo se dolazi do trga Largo Taragio gde i i druga crkva Oratory of Santa Caterina. Prođe se stepenicama iza crkve i može da se popne do vidikovca.

 

Meni je Corniglia jedan od lepših mesta, mirnije od drugih stvoreno za uživanje.

Cinque Terre: Vernazza

Voz između sela ide svakih pola sata. Na svakoj stanici postoje monitori koji pokazuju tačan red vožnje, i time se treba rukovoditi. Tako smo mi iz Monterosso uhvatili voz i kroz koji minut smo već bili u Vernazza. Čim smo izašli iz voza, uleteli smo u reku ljudi, mesto je očigledno mnogo življe od prethodnog. Glavna ulica vodi do male luke. Popeli smo se na stenu koju je nemoguće ne videti jer se nalazi kod tvrđave Belfonte i tamo iskoristili momenat da pojedemo sendviče i malo uhvatimo sunca.

S obzirom da sam sve vreme osmatrala ljude koji se šetaju vinogradima iznad grada, mozgala sam koji put vodi do tamo, jer sam bila uverena da je pogled na selo fenomenalan. Matematičkim proračunima i prostom logikom, došli smo do zaključka da taj put počinje sa druge strane pruge, te smo se uputili ka stanici. Čim se prođe pruga (prolaz ide ispod pruge) pravo postoje stepenice koje vode ka sledećem selu, tj. Corniglia, dok odmah levo idu stepenice ka Monterosso, tako da smo uhvatili taj put. On vodi naravno uzbrdo, prvo između kuća a zatim se izlazi na deo kroz vinograde i maslinjake. I sreći nigde kraja, došli smo do željene destinacije. Usput smo prošli pored punkta gde se plaća taksa za šetnju, ali teta je bila na pauzi.

U daljini se vidi osmatračnica tzv. Doria tvrđava (koja je dobila ime po poslednjoj porodici u čijem je bila posedu), odmah sam dobila želju i tamo da odem, ali nažalost nije bilo vremena. Koliko sam uspela da shvatim do tamo se dolazi ako se krene peške putem ka Corniglia ili direktno iz luke stepenicama. Inače ko ima želju da peške stigne do sledećeg sela, trebaće mu oko 90minuta. Da smo imali vremena, sigurno bi prepešačili celu turu.