Poslednji dan putovanja konačno je došao na red nacionalni park pod zaštitom Unesco, Cinque Terre, i još veća radost to što nismo morali da jurimo za vodičem, već sami da organizujemo svoje vreme. Od jedan do osam uveče mogli smo da cunjamo po predivnim selima. Do La Sepzia nas je dovezao bus, a odatle ide voz ka selima. Celodnevna karta košta 12eur, mada smo za to zadovoljstvo agenciji platili 25e. Ta karta može da se koristi i za šetnju između sela jer se inače plaća prolaz. Takođe na karti je i šifra za besplatan wifi, ako je to nekome potrebno.
I tako stigosmo u Monterosso, najveće od pet sela. Volela bih da sam odmah znala da je selo podeljeno na dva dela, ovaj moderniji gde inače staje voz i drugi deo istorijski, šareni, što bih ja rekla. Drugi deo je levo kada se krene gledajući ka moru. Naravno Marfijev zakon nas je naveo da prvo krenemo desno.
Šetajući videsmo i ovu predivnu skulptura diva iz Monterossa koji takoreći predstavlja Neptuna a koja je napravljena je od cementa i gvožđa 1910. godine.
Lepo ljudi radili u Argentini, obogatili se i napravili svoj raj, a usput i 14m
visokog diva. Nažalost, vila je bombardovana u II svetskom ratu, pa je mučeni div
ostao bez ruku, noge. Nastradao načisto.
I sad konačno na pravom putu videsmo i tunel kao i obilaznu stazu ka istorijskom delu grada. Zbog manjka vremena, napravismo par sličica i pravac nazad na voz. Sad da me neko pita volela bih da sam obišla i taj deo, a takođe i da se popnem do manastira convento dei Cappuccini koji je na brdu između dva dela grada. Takođe bih volela da smo imali vremena da peške odemo do sledećeg mesta Vernazza, ali ovaj put ne. Ipak je za to potrebno 2 sata pepšačenja, najviše uzbrdo.
