Voz između sela ide svakih pola sata. Na svakoj stanici postoje monitori koji pokazuju tačan red vožnje, i time se treba rukovoditi. Tako smo mi iz Monterosso uhvatili voz i kroz koji minut smo već bili u Vernazza. Čim smo izašli iz voza, uleteli smo u reku ljudi, mesto je očigledno mnogo življe od prethodnog. Glavna ulica vodi do male luke. Popeli smo se na stenu koju je nemoguće ne videti jer se nalazi kod tvrđave Belfonte i tamo iskoristili momenat da pojedemo sendviče i malo uhvatimo sunca.
S obzirom da sam sve vreme osmatrala ljude koji se šetaju vinogradima iznad grada, mozgala sam koji put vodi do tamo, jer sam bila uverena da je pogled na selo fenomenalan. Matematičkim proračunima i prostom logikom, došli smo do zaključka da taj put počinje sa druge strane pruge, te smo se uputili ka stanici. Čim se prođe pruga (prolaz ide ispod pruge) pravo postoje stepenice koje vode ka sledećem selu, tj. Corniglia, dok odmah levo idu stepenice ka Monterosso, tako da smo uhvatili taj put. On vodi naravno uzbrdo, prvo između kuća a zatim se izlazi na deo kroz vinograde i maslinjake. I sreći nigde kraja, došli smo do željene destinacije. Usput smo prošli pored punkta gde se plaća taksa za šetnju, ali teta je bila na pauzi.
U daljini se vidi osmatračnica tzv. Doria tvrđava (koja je dobila ime po poslednjoj porodici u čijem je bila posedu), odmah sam dobila želju i tamo da odem, ali nažalost nije bilo vremena. Koliko sam uspela da shvatim do tamo se dolazi ako se krene peške putem ka Corniglia ili direktno iz luke stepenicama. Inače ko ima želju da peške stigne do sledećeg sela, trebaće mu oko 90minuta. Da smo imali vremena, sigurno bi prepešačili celu turu.
