Prvi dan putovanja: Bolonja, Viareggio

Kako je počeo da se približava praznik, mene je počela da hvata panika. Pet slobodnih dana, a ja još ne znam gde ću. I tako par dana pred Uskrs, pozovem Lavli kad ono imaju slobodnih mesta za putovanje u Cinque Terre. Tek kasnije sam saznala da smo uhvatili neka od poslednjih mesta.
Naporno za one koji nisu navikli na putovanje autobusom, trčanje za vodičem, skakanjem iz mesta u mesto...ali za mene je to uvek avantura, upoznavanje novih ljudi i predela.
Prva destinacija nam je bila Bolonja, u kojoj sam bila pre par godina. Sreća vreme nas je poslužilo. Beograd je ostao u kiši, a Italija nas je dočekala sunčana. Prvo šta smo ugledali je porta Galiera, gradska kapija. Vodič Rade je udario po tempu, pa smo sve nekako u trku razgledali.

Nakon šetnje gradom, pomalo i umorne, uhvatile smo turistički bus San Luca express na trgu Maggiore za 10eur do Santuario della Madonna di San Luca (Crkva Bogorodice i sv. Luke), bazilike koja se nalazi na šumovitom brdu Monte della Guardia. U prolazu smo videli puno šetača i džogera. Da živim tamo sigurno bih i ja bila jedna od njih. Šetača. Ne džogera :) Inače ne volim turističke buseve i razgledanje grada na taj način, ali bilo je ili da se pomalo vrtimo po centru ili ajd da vidim nešto novo što prošli put nisam stigla.

 

Put  vodi kroz uske uličice, a prošli smo i kroz porta Saragozza sagrađenoj u 13-14 veku.

 

Do bazilike od Arco del Meloncello vodi arkada iz 17 veka dužine oko 2km. Mada ukupna dužina iznosi 3,796 metara ako se u laganu šetnjicu krene od Arco Bonaccorsi, pa ko voli nek izvoli. Na sajtu www.urbanhints.com sam pronašla dve sledeće slike ispod gde se lepo vidi arkada.

I još jedna sličica za kraj pored slatkog busića i onda pravac Viareggio. Doduše usput smo stajali u nekom tržnom centru. Ko zna žene, zna da sat ipo u tržnom centru nije dovoljno ni za dve radnje srednje veličine. U suštini niko nije ni želeo da ide tamo, naručito posle sati i sati provedenih u busu. Uglavnom završismo i to, i posle još nekih sati vožnje stigosmo u naše primorsko mesto Viareggio i hotel Derna http://www.hotelderna.it/.
Vijaređo zovu i biser Tirenskog mora, iako se praktično nalazi na obali Ligurskog mora (meni to baš i nije jasno, s obzirom na to da je Livorno južnije a smatra se lukom na Ligurskom moru) i jedno je od lepših letovališta u Toskani. Plaža je duga peščana naravno sve izravnato, pod konac, a podseća na one u Lidu i Riminiju. More zbog hladnoće nismo konzumirali, ali da smo ostali par dana, sigurno bismo bar nogice brćnuli. Šetalište uz plažu je simpatično sa puno načičkanih butika, kafića, restorana. Kažu da je grad totalno uništen u požaru 1917, a onda dvadesetih i tridesetih obnovljen u stilu secesije (art nuvo i liberti) a odatle kažu da potiče i ta Getsbi atmosfera duž promenade. Primeti se razlika od drugih italijanskih letovališta tipa gore pomenutih. Tačno te vuče da se lepo središ, natakneš na štikle kad krećeš u šetnju, a iza ćoška sve očekuješ neku igranku u stilu šezdesetih. 

 

Naravno čim smo izašli iz hotela, prvo smo odlepršali na plažu, a zatim u šetnju, gde naletesmo na festival hrane. Mirisi sa svih strana su nas mamili, ali odupresmo se junački.

 

Ko ovde ostaje više dana može da iskoristi i voz za obilazak gradova u blizini. Luka je na 20 min vozom, Piza na 15 min, a bilo je i ljudi iz grupe koji su iskoristili vreme i skoknuli da vide krivi toranj. Nakon obilaska našeg mesta, komirali smo se jer je orni Rade zakazao doručak u 7h a polazak za Sijenu u 8h. Jupi.

ps. Ranka ne voli da se slika, al biće je kasnije malko:)