Za sam kraj, u totalnom vremenskom škripcu su nam ostala sela Manarola i Riomaggiore. Bukvalno smo istračale iz voza pogledale na monitoru kad su sledeći vozovi i rekle društvu da obavezno hvatamo onaj u 6.22h. Tako da smo imale 40 min da obiđemo Manarolu. Dok smo se okrenule, već je prošlo desetak min. Od stanice ka gradu vodi pešački tunel. Po nekoj logici krenuli smo levo ka luci, pronašle put ka lepom vidikovcu (takoreći put ka Corniglia) i išklocale se, a zatim odmah pravac stanica. Ako se krene desno od tunela put vodi do trga Papa Innocenzo IV. Papa nažalost ovaj put nije došao na red.
I za kraj nam je ostao Riomaggiore. Scenario isti kao i za prethodno selo. Trk iz voza kad ono gde poći. Uhvatismo neke naše i oni nam rekoše opet kroz tunel kraćim putem. Tunel je prelep, mene podseća na akvarijum, što sam primetila tek u povratku. Inače čim smo izašle iz tunela zbunjene gledamo gde sad. Treba sići niz stepenice kroz neke prolaze ka luci. Tamo smo opet napravile foto sešn, a onda protrčale kroz obližnje uličice i opet trkom do stanice na voz u 19.25h do La Spezia.
Iz La Spezzia smo krenuli put kuće, 15 sati putovanja, ali svi onako komirani to nismo ni osetili.
