Samo što smo izašli iz voza u Corniglia, sreli smo društvo iz busa koji su nam razočarano rekli da im se tu nije svidelo i da ne treba da se mučimo. Naravno sto ljudi sto ćudi, ja sam svakako želela da vidim i ovo selo. Od železničke vode dva puta, uz stepenice ili mini busom do grada (besplatno uz voznu kartu koju smo imali). Nebitno je napomenuti da nam vodič to nije predočio te smo krenuli u planinarenje, 377 stepenica uzbrdo. Još vrućina upekla, ali bar divan pogled na more. Corniglia je jedino selo koje nije na samoj obali već 100 metara iznad mora. Čim se popnete uz stepenice (čuj čim...treba se popeti) krene se levo do centra, i nailazi se na malen trg. Desno se nalazi crkva Sv. Petra iz 14 veka, a ispred je i simpatičan kafić, ko hoće malo da odmori, kao i česma gde moe da se sipa voda za piće. Levo od trga se ulazi u glavnu ulicu Fieschi i pravo se dolazi do trga Largo Taragio gde i i druga crkva Oratory of Santa Caterina. Prođe se stepenicama iza crkve i može da se popne do vidikovca.
